Izvor: Politika, Beta, 26.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skuplje cigarete nisu uvek kvalitetnije
Šta je prema tehnologiji duvana podela na jevtinije i skuplje cigarete, koju predviđa Zakon o akcizima
Kada se dugogodišnji pušač, pritisnut finansijskim problemima i suočen sa poskupljenjem cigareta, nađe ispred kioska, obično je u dilemi da li da poslednje pare iz novčanika da za skuplje i kvalitetnije cigarete, ili da se ipak odluči za jevtiniju verziju ovog proizvoda, zadržavajući kusur nauštrb kvaliteta. Dilema će dobiti na značaju ako zažive izmene Zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o akcizama čije je amandmane, na iznenađenje političke javnosti i suprotno ranijem dogovoru, podržao i deo vladajuće koalicije. Njihova suština je podela na jeftinije i skuplje cigarete, s tim što bi se na jeftinije plaćale niže akcize da bi, kako su objasnili pojedini poslanici, one bile pristupačnije prosečnom građaninu. Na stranu polemike o tome koji proizvođači cigareta su lobirali u parlamentu i štetnosti duvana po zdravlje, stručnjaci kažu da ne mora da znači da je skuplja cigareta, sa aspekta sirovine, kvalitetnija.
– Skuplje cigarete obično jesu kvalitetnije, to može ali ne mora da znači da se one pune kvalitetnijim vrstama duvana, već im cenu može podići i tehnološki dizajn – vrsta papira, filtera, štampe... Dakle, i klase duvana poskupljuju cigaretu, ali to nije najvažniji trošak – objašnjava za „Politiku” prof. dr Miroslava Nikolić, redovni profesor tehnologije duvana na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
U savremenoj proizvodnji cigareta najviše se koriste duvani tipa „virdžinija”, koja je zastupljena do 60 odsto, „berlej” koji se koristi do 30 odsto, dok se orijentalni duvani upotrebljavaod pet do 10 odsto. Svaka cigareta sastoji se od svitka, odnosno punjenja, cigaret papira, filter štapića, omotača filter štapića i korka (element koji spaja cigaretni štapić i filter). U samom svitku nalazi se od 90 do 95 odsto materijala poreklom iz listova duvana i pet do deset odsto drugih jedinjenja u vidu aditiva. Ti aditivi mogu biti ovlaživači – supstance koje omogućavaju duvanu da zadrži vlagu, sosovi – korektori ukusa i aromati – korektori arome. Svi oni su ili prirodne supstance, ili po sastavu supstance identične prirodnim komponentama.
– Sama cigareta je, kako se to stručno kaže, reaktor, a ono što potrošači kupuju je duvanski dim. Prilikom sagorevanja materijala u cigareti stvara se glavna struja dima koju pušač uvlači u sebe. Od sporedne struje dima i takozvanog povratnog dima, koji pušač izduva posle uvlačenja glavne struje, formira se ambijentalni dim.
Sve komponente u svitku sagorevaju pod istim uslovima i daju gasovite ili čvrste produkte koji zajedno formiraju dim.
Dim se sastoji od oko pet hiljada različitih komponenata – kaže Nikolićeva.
Neke od njih utiču negativno na zdravlje kao na primer: policiklični aromatični ugljovodonici, ugljen monoksid i nikotin. Količine ovih komponenata su veoma male, tako da se ne izražavaju ni gramima ni miligramima, već delovima te komponente u milion ili bilion delova dima.
– Iz jednog kilograma duvana od koga se može napraviti približno 1.200 cigareta oslobađa se do četiri puta manje kancerogenog benzopirena nego iz jednog kilograma bilo kojeg goriva – tvrdi Nikolićeva.
Suština priče je upravo u smanjivanju štetnih komponenti u duvanskom dimu, ističe naša sagovornica. Ako se primenjuju kvalitetniji filteri, perforirani cigaret papir... uopšte, komplikovanije tehnološke mere, dim je kvalitetniji i manje štetan, ali je i cigareta skuplja.
Branka Mališ
-------------------------------------------------
Srbija bez nezavisne „duvanske” laboratorije
Pušači su kao kategorija drugi po brojnosti, odmah iza potrošača hleba, tvrdi prof. dr Miroslava Nikolić. Zbog toga se, kako kaže, mora voditi računa o kvalitetu duvana i dima na isti način na koji se vodi računa o kvalitetu brašna i hleba. „Mora postojati laboratorija u kojoj će se utvrditi tačno koliko čega ima u cigareti i kakvog su te komponente kvaliteta”, zaključuje naša sagovornica.
Sudeći prema zapisniku sa društvenog dijaloga „Britiš Ameriken tobaka”, održanog u novembru 2008. godine u Beogradu, sva udruženja potrošača sprovode kontrole kvaliteta proizvoda, a Srbija nema nezavisnu laboratoriju koja bi informisala potrošače o kvalitetu duvanskih proizvoda. Učesnici ovog skupa zaključili su da bi bilo poželjno da duvanska industrija zajedničkom akcijom obezbedi potrošačima više informacija o proizvodu i njegovim sastojcima.
[objavljeno: 27/02/2009]
