Izvor: B92, 22.Sep.2009, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup u čast Milutina Milankovića
Beograd -- U SANU počeo međunarodni simpozijum "Klimatske promene u osvit druge dekade ovog veka", kojim se obeležava 130 godina od rođenja Milutina Milankovića.
"Milutin Milanković je dokazao da Srbija, uz dobru državnu politiku, može da iznedri talente za ceo svet", rekao je ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić otvarajući skup na kojem će do 25. septembra svoje radove izložiti dvadesetak svetskih naučnika iz oblasti klimatskih promena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Đelić je podsetio da je Milutin Milanković pre jednog veka odlučio da napusti Beč, u kojem je počeo da gradi uspešnu naučnu karijeru i da se vrati u Srbiju kako bi doprineo naučnom razvoju rodne zemlje.
"Srbija, iako mala i siromašna zemlja, obezbedila je Milankoviću uslove za naučni rad, omogućila mu da u Beogradu formira katedru za primenjenu matematiku, kao i da oformi svoj tim saradnika i da se bavi naučnim istraživanjima. To treba da posluži kao dobar primer za buduću državnu politiku Srbije", rekao je Đelić.
Milanković je svetsku slavu stekao teorijom ledenih doba, koja povezuje promene Zemljine orbite s dugoročnim klimatskim promenama.
Predsednik SANU Nikola Hajdin podsetio je na otvaranju skupa da je Milankovićeva teorija decenijama bila osporavana i kritikovana, zbog čega je taj naučnik bio gotovo zaboravljen i u svetu i u Srbiji.
Sredinom sedamdesetih godina 20. veka obimnim naučnim istraživanjima potvrđena je tačnost Milankovićevih postulata, a njegov naučni rad od tada inspiriše naučnike širom sveta za dalja istraživanja, rekao je Hajdin.
Predsednik Međunarodnog komiteta Simpozijuma Andre Berže rekao je da je, pre tačno trideset godina, u vreme obeležavanja sto godina od rođenja Milankovića, SANU nastojala da oživi uspomenu na tog zaboravljenog naučnog genija, a da je danas njegov međunarodni ugled dokaz da svaki pravi kvalitet kad-tad bude priznat.
Milanković je rođen u Dalju, u Slavoniji, tadašnoj Austrougarskoj, 1879. godine. Studije građevinske tehnike završio je 1902. u Beču, gde je dve godine kasnije i doktorirao.
Do 1909. radio je u Austrougarskoj imperiji kao inženjer, a potom je došao na univerzitet u Beogradu. Godine 1924. izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije znanosti.
Bio je građevinski inženjer, astronom, matematičar, geofizičar i utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja.
Njegovo najvažnije delo je "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba". Napisao je i "Istoriju astronomske nauke", "Kroz carstvo nauka", "Tehniku u toku davnih vekova" i "Kroz vasionu i vekove" i druga dela.
Autor je kalendara koji je trebalo da anulira razliku između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara.
Njegov kalendar je usvojen na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine, ali nije primenjen.
Tokom Drugog svetskog rata odbio je da podrži okupaciju zemlje, ali su ga posleratne vlasti označile kao političkog neprijatelja i "pripadnika matematičke klike". Umro je 1958. godine u Beogradu.
