Izvor: RTS, 20.Okt.2014, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skriningom do smanjenja stope smrtnosti od raka
Direktor Instututa za onkologiju i radiologiju Srbije profesor Radan Džodić kaže za RTS da, tek kada odziv građanki Srbije na skrinig raka dojke bude veći od 75 odsto, možemo očekivati smanjenje stope smrtnosti od te bolesti. Srbija bi trebalo da sledi francuski model organizacije u oblasti onkologije, napominje profesor Džodić.
Zloćudne bolesti su, pored srčanih, najčešći uzrok najčešći uzrok smrti. Srbija je po broju novoobolelih od malignih oboljenja na 12. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mestu u Evropi, a po broju umrlih na godišnjem nivou na drugom mestu.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, profesor Džodić je napomenuo da postoje dva nivoa prevencije.
Primarna prevencija, koja obuhvata prestanak pušenja, smanjenje gojaznosti, zdravu ishranu i redovnu fizički aktivnost, mogla bi da smanji broj novoobolelih za čak 30 odsto.
Sledeći korak je sekundarana prevencija koja podrazumeva rano otkrivanje raka dojke, debelog creva, grlića materice.
"Skrining je počeo ali treba da se 'upodobi' - da bude obavezan i da jedinice za skrinig rade samo to. Imamo dovoljno aparata ali nam treba više radiologa i tehničara", ističe profesor Džodić.
Ipak, najvažnije je da se građani odazivaju na pozive za skrining. Odziv za skrining raka dojke do sada je bio izuzetno loš, tek nešto preko 50 odsto.
"Kada budemo imali odaziv građanki 75 odsto, onda možemo da računamo na smanjenje smrtnosti (od raka dojke) jer će bolest biti otkrivena na vreme i izlečiva", napominje direktor Instututa za onkologiju i radiologiju.
Srbija ima 11 aparata za zračenje, a potrebno joj je tri puta toliko - od 30 do 35.
Time bi, kaže profesor Džodić, bile eliminisane liste čekanja u Nišu, Kragujevcu i Sremskoj Kamenici.
Profesor Džodić je i koordinator Ministarstva zdravlja za oblast onkologije. Napominje da je ministru Zlatiboru Lončaru predložio francuski model organizacije zdravstvenog sistema u oblasti onkologij.
Francuska je u toj oblasti najbolje organizovana zemlja u Evropi, a model primenjuju od 2002. godine.
"Imali bismo od primarne prevencije pa sve do palijativnog lečenja isti model za sva četiri instututa i tako znatno popravili situaciju, pod uslovom da se značajno uloži u onkologiju", kaže Džodić.
Model predviđa da Institut "Batut" koordiniše četiri instituta za onkologiju - u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Sremskoj Kamenici, koji bi, sa druge strane, kontrolisali svoje regione.
