Izvor: Politika, 18.Jun.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skraćivanje listi čekanja za operacije srca
Kardiohirurzi KCS operisaće u centrima širom Srbije gde postoji neiskorišćena oprema
Danas će u bolnici u Užicu beogradski kardiohirurzi uraditi prve operacije na srcu, a koliko naredne nedelje operacije bajpasa i zamene srčanih zalistaka počeće da se rade i u Nišu, najavljuje za „Politiku” profesor dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije (KCS), inače kardiohirurg.
On je odnedavno član novoimenovanog tima koordinatora Ministarstva zdravlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čiji je jedan od najvažnijih zadataka da nađu konkretna i dobra rešenja za smanjenje liste čekanja u srpskom zdravstvu.
Čak 7.712 pacijenata čeka na različite kardiološke ili kardiohirurške zahvate: neko na složene operacije srca, poput bajpasa ili zamene srčanih zalistaka, neko na koronarografiju i ugradnju stenta, a neko na ugradnju pejsmejkera.
Neverovatno zvuči podatak da su mnogi kardiološki centri u Srbiji dobijali novu opremu, ali da ona nije bila dovoljno iskorišćena, liste čekanja su postojale sve duže, čime se otvarao prostor za korupciju, a zbog toga niko od nadležnih u zdravstvu proteklih godina nije snosio nikakve posledice.
U pojedinim ustanovama, kao što su Klinika za kardiohirurgiju KCS, po rečima dr Ristića, zahvaljujući pojačanom tempu rada, uspeli su da za pojedine intervencije potpuno eliminišu listu čekanja, pa sada samo oko 70 ljudi čeka ugradnju veštačkih zalistaka, ali takva situacija nije i u drugim ustanovama.
Zato će već od danas kardiohirurzi iz KCS krenuti da operišu po bolnicama širom Srbije i to je, po rečima dr Miljka Ristića, konkretan potez da se smanje liste čekanja. Navodi da je Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici takođe uspeo da smanji listu čekanja, ali da zato u Institutu „Dedinje” na kardiohirurške operacije u ovom času čeka više od 2.500 pacijenata.
Dr Ristić je zato, kako je izjavio za „Politiku”, nadležnima u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) predložio da se razmotri obnavljanje ugovora sa turskom bolnicom, u kojoj su, po izuzetno povoljnoj ceni, pacijenti operisani tri godine: za samo 4.700 evra sa avionskim prevozom i pratiocem.
– Po takvoj ceni to ne može da se uradi u Srbiji. To je jedna od mojih ideja kako da smanjimo našu listu čekanja – navodi ovaj kardiohirurg.
Optimisti su i kardiolozi zaduženi da smanje broj pacijenata koji čekaju na snimanje koronarografiju i na ugradnju stenta: dr Arsen Ristić, direktor Klinike za kardiologiju KCS i koordinator za oblast kardiologije (zajedno sa dr Milikom Ašaninom, direktorom Urgentnog centra), smatra da bi se za pola godine broj od 3.600 pacijenata koji u ovom času čekaju na koronarografiju i ugradnju stenta mogao prepoloviti, pod uslovom da se obezbedi sva potrebna oprema, kadar i potrošni medicinski materijal.
– U kardiologiji je ipak bolje nego u drugim medicinskim granama. Još prošle godine liste čekanja su ukinute na kardiohirurgiji KCS, a na kardiologiji smo uspeli da vreme čekanja bude manje od šest meseci, što je evropski standard. U unutrašnjosti Srbije je ovo vreme čekanja kraće, jer kod nas čeka najviše pacijenata, oko 750, ali je reč o najsloženijim slučajevima – objašnjava dr Arsen Ristić.
Ovaj kardiolog kaže kako širom Srbije postoji 13 angiosala i centara, a to daje prostor da se u kardiologiji stvari poprave na bolje.
– Ništa se nije moglo uraditi preko noći, jer je potrebno vreme da se obuče stručnjaci. Međutim, sada će se prvi put smanjiti neke disproporcije: ako u Kliničkom centru Srbije čeka 800 bolesnika, a u KBC „Zvezdara” samo 50 ili u „Zemunu” 92, napravićemo centralnu listu i pacijente slati tamo gde će dobiti zdravstvenu uslugu koja im je potrebna, ali brže – objasnio je dr Arsen Ristić.
On je dodao da je za to prethodno ovim centrima potrebno nabaviti sav potreban potrošni materijal, a to nisu samo stentovi.
– Naši lekari će nastaviti da kao i do sada budu konsultanti i podrška novootvorenim centrima u unutrašnjosti, tako što će u njih odlaziti da rade sedam dana. U Leskovcu, Valjevu, Zaječaru i Užicu imamo sale u kojima se radi samo pre podne i urade se operacije tri do četiri bolesnika dnevno, dok u salama u KCS već godinama timovi rade od sedam ujutru do 19 časova. Timovi u jednoj sali dnevno zbrinu 15 bolesnika dnevno, čak i više. Normativ RFZO je minimum osam bolesnika i to će biti naš cilj – kaže dr Arsen Ristić.
Kako se nijedna od ovih intervencija koje smo pomenuli ne može uraditi u privatnim ordinacijama, ovo je veliki prostor za pojavu korupcije pod državnim krovom: ko je platio često je dolazio preko reda na neku od intervencija.
– Razlog zašto se ministarstvo zdravlja bavi listama čekanja jeste da se smanji mogućnost korupcije – kaže dr Arsen Ristić.
Olivera Popović
objavljeno: 18/06/2014
