Izvor: Blic, 24.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školujemo decu za nepotrebna zanimanja
Krojači, tkači, kožarsko - krznarski tehničari, teško danas u Srbiji mogu da pronađu posao. Međutim u srednjim stručnim školama se i dalje deca školuju za ova zanimanja. Ništa bolja situacija na tržištu rada nije ni za metaloglodače, tehničare obrade metala, kao ni za voćarsko-vinogradarske tehničare i stočare.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) zanimanja koje danas poslodavci ne traže, koja su zastarela i prevaziđena najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinske struke, šumarstva, poljoprivrede i prehrambenih zanimanja, a delom i elektro-struke. Tako, krojači tekstila, tkači, kožarsko-krznarski tehničari nemaju svetlu budućnost. Ništa bolja situacija nije ni za metaloglodače, tehničare obrade metala, kao ni za voćarsko-vinogradarske tehničare i stočare.
U NSZ smatraju da struktura nezaposlenih, koji se nalaze na evidenciji, ne odgovara savremenim potrebama poslodavaca, a da je jedan od uzroka takvog stanja na tržištu rada i nedovoljna usklađenost obrazovnog sistema sa potrebama poslodavaca.
- Tačno je da danas u srednjim stručnim školama postoje profili koji su prevaziđeni. To je nasleđeno stanje, koje ne može da se reši preko noći. Današnji poslodavac traži mnogo više veština i znanja nego što učenici ponesu iz srednjih stručnih škola. Poslodavci žele radnika koji je spreman da obavlja nekoliko poslova. Tako je opereter mašinske obrade zamenio metalostrugara, metaloglodača i metalobrusača ili traži se modni krojač koji je u stanju da kreira, kroji i šije – kaže za „Blic nedelje" Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i dodaje da se akcenat mora staviti na to da učenik nakon srednje škole ponese što više veština da je potpuno osposobljen da počne da radi.
Sa reformom srednjeg stručnog obrazovanja počelo se još 2002. Međutim, za proteklih sedam godina nije mnogo urađeno. Uvedeno je 60 novih oglednih obrazovnih profila, a da oni za koje nema interesovanja na tržištu rada nisu ugašeni. Tako, danas, u Srbiji u srednjim školama ima 250 obrazovnih profila. Od nove školske godine biće uvedena još dva nova obrazovna profila- modni krojač i tehničar za reciklažu.
- U reformi je moglo mnogo više da se uradi, ali stanje u obrazovnom sistemu je isto kao i u državi – kaže Lazarević.
Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje kaže da je najveći problem danas sa stručnim obrazovnim profilima što je većina stara između 10 i 20 godina i da su oni rađeni za drugu privredu i drugačije tržište.
- U zemlji u kojoj još nije završena tranzicija, a pogođena je ekonomskom krizom, teško je prognozirati koja će zanimanja biti tražena za 15 do 20 godina. Sve zavisi šta će buiduće vlade apostrofirati kao prioritete, kada ćemo i kakve grinfild investicije imati – zaključuje Dimov.
Prosvetni radnici najtraženiji
Prema podacima NSZ u Srbiji posao najlakše mogu da nađu profesori i nastavnici informatike, elektrotehnike, fizike, ekonomike, biologije, matematike, engleskog, francuskog i srpskog jezika, kao i profesori muzičke i likovne kulture. Traženi su i doktori medicine i lekari specijalisti za oblast ginekologije i akušerstva, fizikalne medicine, medicine rada, interne medicine, ORL i neuropsihijatrije. Među deficitarnim zanimanjima su defektolozi i inženjeri metalurgije.
Klasifikacija zanimanja
U NSZ kažu da je u toku projekat izrade novog Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja, koji bi trebalo da bude realizovan do sredine 2010. godine. On podrazumeva usaglašavanje standarda zanimanja u Republici Srbiji sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO).
Saradnja škola i privrede
Bogoljub Lazarević kaže da ubuduće mora biti mnogo tešnja saradnja srednjih stručnih škola i privrede.
- Završni ispit posle srednje stručne škole treba da prate ljudi iz privrede, oni koji znaju šta je potrebno da zna svršeni srednjoškolac – kaže Lazarević.
.jpg)
