Izvor: Politika, 17.Dec.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ško­li­ca u ku­ći uzor­ne po­ro­di­ce

U po­sto­je­ćem ob­da­ni­štu u pro­ku­pač­koj Čer­kez-ma­li ni­je bi­lo me­sta za de­cu sa Ca­ri­ne, pa su Ana i Ra­do­slav Jo­va­no­vić ustu­pi­li deo svo­je ku­će, u ko­joj se oku­plja še­zde­se­tak rom­skih ma­li­ša­na

Prokuplje – Onamo, gore, na padinama Borovnjaka, u prokupačkom naselju Carina – ulica Prizrenska penje se prema Srpskoj strani, gde su nekada bili čuveni vinogradi sa poznatim „prokupcem", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autohtonom sortom grožđa. Sada su tu izmešane kuće, kao da ih je neko namerno raspoređivao: srpska pa romska, romska pa srpska... U onom starijem delu ulice kuća je Ane i Radoslava Jovanovića. Ove jeseni, oni su deo te kuće ustupili za dečji vrtić.

Ispred kuće, čiji je deo fasade ukrašen dečjim crtežima, dočekuje nas Rade, a oko njega se odmah okupiše mališani, kao oko rođenog dede. Ulazimo u svetlu i uređenu učionicu. Ovde šezdesetak romske dece, predškolskog, ali i školskog uzrasta, uz pomoć vaspitača i nastavnika, stiče znanja koja će im biti potrebna u nastojanju da sebi obezbede pristojniji život, poput onog koji su Jovanovići sebi obezbedili.

Rade i Ana nam kažu da su učionicu sami uredili i opremili, jedino su od pojedinih škola dobili klupe. U postojećem obdaništu u Čerkez-mali nije bilo mesta za decu sa Carine, pa su oni dali deo svoje kuće. Jer, vele, jedino je učenje ono što može Rome da izvede na pravi put. Oni to znaju na osnovu vlastitog iskustva.

Posle rata su završili srednju školu i odmah se zaposlili. U to, kako rekoše, srećno vreme, vrednim radom sagradili su lepu kuću, kupili auto, redovno išli na more, zaradili penzije... I, što je najvažnije, četvoro svoje dece odškolovali.

– Trojica sinova su nam oficiri. Milorad je potpukovnik i magistar mašinskih nauka, blizanci Bratislav i Branislav su kapetani prve klase. Ćerka Mirjana završila je višu medicinsku školu. Svi rade, imaju dobre porodice i decu – s ponosom kaže Rade.

Sin Bratislav, koji je došao da obiđe roditelje, veli da je koren svega – porodica. Obrazovanje i vaspitanje dece mora da bude glavni zadatak roditelja, posebno Roma. I on je, veli, shvatio da su vremena takva da samo znanje obezbeđuje sigurnost u životu, pa je, pored vojne akademije, završio i fakultet za industrijski menadžment. A ova porodica u tome ima i tradiciju: stric Radetov bio je potpukovnik avijacije i profesor na Vazduhoplovnoj akademiji.

Gledamo vitrinu punu pehara, medalja, plaketa... Rade je bio jedan od najuspešnijih rukometaša ovoga kraja, više godina i savezni rukometni sudija. Mnogo vremena je posvetio sportu, ali i Udruženju Roma, gde je bio predsednik u više mandata. Bio je i odbornik, a sada je šef Regionalne kancelarije nacionalnog saveta. On je i jedan od retkih Roma koji je porotnik u Opštinskom sudu. I ponosan je na činjenicu da je u vreme bombardovanja NATO-a, kad su mu sva tri sina otišla na ratište, obukao uniformu i svih 78 dana bio u ratnoj jedinici kao dobrovoljac. Još čuva vojničku pločicu. Sva četvorica njegovih dedova, veli, bili su solunci, a dvojica su tamo i život ostavili.

Dra­gan Bo­ri­sa­vlje­vić

[objavljeno: 17/12/2008]

Nastavak na Politika...