Izvor: Press, 03.Jul.2010, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školi je odzvonilo
Današnje internet generacije odrastaju uz drugačije crtaće i knjige, imaju drugačije igračke i igraonice, kompjutere... Samo je škola stara 350 godina. Dokle?
Obrazovni sistem u Srbiji potpuno je nespreman za 21. vek i internet generacije. Iako se u svetu za poslednjih 100 godina mnogo toga promenilo, nastavni program i metode rada u našim školama su kao pre 350 godina, kada ih je utemeljio češki pedagog Jan Amos Komenski.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
Dok u Americi uvode nacionalni tehnološki plan, koji će pratiti potrebe „Y ili internet generacije", a u Evropi uveliko spremaju obrazovanje budućnosti, naši učenici moraju da se zadovolje prevaziđenim metodama iz višedecenijskih udžbenika, dok je reforma školstva o kojoj se priča toliko napredovala da će sve škole u Srbiji tek od školske 2011/2012. godine dobiti jedan informatički kabinet sa oko 30 računara?!
Škola 21. veka
To je najavio ministar prosvete Žarko Obradović, koji je rekao da taj projekat predstavlja uvođenje nove tehnologije u sistem obrazovanja Srbije.
- Naš obrazovni sistem teži stvaranju škole 21. veka, što podrazumeva reforme koje moraju biti u skladu sa ubrzanim tehnološkim promenama - rekao je on na konferenciji „Škola budućnosti", i dodao da reforme treba shvatiti kao implementaciju novog koje se pokazalo kao uspešno i kvalitetno, a ne kao eliminaciju postojećeg zarad novog.
Međutim, Miodrag Sokić, profesor informatike u Prvoj beogradskoj gimnaziji i jedan od retkih koji u nastavi koristi savremene tehnologije kao što su video-projektor, internet i daljinska nastava, kaže da reforma o kojoj pričaju u ministarstvu gubi smisao ako se zna realno stanje. Klasične pedagoške teorije nisu za bacanje, ali je i činjenica da naše obrazovanje nije u korak sa tehnologijom ne 21, nego ni 20. veka.
- Naše obrazovanje ne da nije u korak sa vremenom i internetom, nego je u poslednjih deset godina nazadovalo. Umesto što Fejsbuk godinama iznosimo kao sociološki fenomen, to je nešto što je odavno trebalo da konstatujemo. Mi smo potpuno nespremno društvo da koristi nove tehnologije, pogotovo u obrazovanju. Sada se priča o standardima koje je trebalo ranije uvesti, a sada prići tehnološkim inovacijama, međutim, to nema ko da uradi. Pitanje je da li uopšte postoji informatičar u Ministarstvu prosvete?! - kaže Sokić.
Nekada su đaci većinu informacija dobijali u školi, a danas učenici u školi saznaju ne više od 30 odsto kvalitetnih informacija koje služe razvoju. Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola, kaže da deca „internet generacije" skoro sama spontano počinju da otvaraju prozor u veliki svet informacija, znanja, zabave, upoznavanja sa drugima i drugačijim sadržajima od onih koje škola nudi. Sa druge strane, obrazovni sistem tome nije prilagođen.
Geografija za 10 dana
- Šta reći na uranilovku „svakoj školi po kompjuter"! Mašina je samo sredstvo, ali potreban je dobar „vodič", sem radoznalosti i želje da se uđe u lavirint sveta znanja. Možda postoje, ali meni nisu poznate strategije usklađivanja obrazovnog sistema sa savremenim tehnologijama - rekla je Radmila Dodić.
Dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovanović predstavio je kao primer dobre prakse projekat „Antologija srpske književnosti", koji je, kako je naveo, ukrstio informatiku sa kulturnim vrednostima jedne zemlje. U okviru tog projekta digitalizovano je 108 dela srpske književnosti i to je primer kako se na putu budućnosti ne gubi ništa od onog što je deo prošlosti.
Sokić navodi primer geografije, koja se predaje dva puta nedeljno, a dobrom tehnološkom inovacijom i opremeljnim kabinetom ta geografija se nauči za deset dana ili 10 časova. Zemaljska kugla se gleda na ekranu, a naši đaci je i dalje gledaju na karti i uče iz udžbenika koji nisu menjani po 50 godina.
- Ima mnogo više izvora informacija nego udžbenika i neverovatno je očekivati od učenika da nauči baš kako piše u knjizi. A ako on to ipak uradi, to znači da se on uludo usmerava ka samo jednom izvoru informacija. Ne znači to da je udžbenik loš, već da se raznim pojmovima kao što je bitka kod Vaterloa može pristupiti na razne načine - objašnjava Sokić.
Predrag Lazetić iz Centra za obrazovne politike kaže da je Srbija trenutno u zaostatku za većinom zemalja EU po pitanju informatičke pismenosti i dostupnosti interneta. Nastavni planovi i programi u školama ne bi trebalo da budu posvećeni novim tehnologijama u smislu da se one koriste u nastavi, već bi trebalo da iskoriste postojeća znanja mladih generacija koja odrastaju sa internetom i potrebne kompetencije stiču neformalnim putem.
- Promena načina ispitivanja, izrade domaćih zadataka, projekata moguće je osmisliti tako da koristi već postojeću upućenost učenika na internet, korišćenje novih softvera. Trenutno formalno obrazovanje jako malo uzima u obzir veštine koje dosta učenika već poseduje - kaže Lazetić.
.jpg)
