Izvor: Politika, 29.Mar.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škole nisu privilegovane
Pomoćnik ministra prosvete i nauke mr Zoran Kostić odgovara na primedbe brojnih organizacija na Nacrt zakona o obrazovanju odraslih
– Primedba da su osnovne i srednje škole privilegovane predlogom zakona o obrazovanju odraslih apsolutno ne stoji, jer se predviđa obaveza da svi javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih dokažu da ispunjavaju vrlo precizne uslove. Škole se verifikuju prema uslovima i proceduri propisanoj Zakonom o osnovama sistema obrazovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vaspitanja i registruju prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti. Ostali koji žele da steknu status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih prolaziće kroz postupak akreditacije, sličan postupku propisanom za škole. Ako se od države traži da bude garant kvaliteta pojedinih aktivnosti obrazovanja odraslih, onda ona mora imati pravo nadzora, odnosno imati uvid u to ko, šta, gde i s čime i s kime radi na polju obrazovanja odraslih – izjavio je za naš list mr Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.
Mr Kostić, koji je na čelu Sektora za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje, javio se našoj redakciji povodom teksta „Ozbiljne primedbe na Nacrt zakona o obrazovanju odraslih” (Politika, 23. mart), navodeći da kreatori zakonskog predloga nijednog trenutka nisu izbegavali da daju odgovore, već su razlozi bili objektivne prirode – odsutnost pomoćnika ministra, u čijoj je nadležnosti i obrazovanje odraslih.
Kako podseća Kostić, nacrt je bio na javnoj raspravi od 21. aprila do 10. maja 2011. godine – stigle su brojne primedbe, većina je usvojena, a one koje nisu, obrazloženo je zbog čega to nije urađeno. Ideja je bila da se podrže postojeće institucije koje je već definisao zakon, bez stvaranja novih, imajući u vidu troškove koje bi zakon izazvao. Tražena su mišljenja ministarstava, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, poverenika, zaštitnika građana…
– Prilikom izrade zakona imala se u vidu strategija obrazovanja koja je na javnoj raspravi, ali su prepoznata: sektorska veća, formalnoi neformalno obrazovanje, razvoj programa obrazovanja na osnovu standarda kvalifikacija, sistem akreditacije neformalnog učenja, priznavanje prethodnog učenja, fleksibilna organizacija nastave, jedinstveni informacioni sistem i drugo. Tekst nacrta zakona dostavljen je vladi, ona ga je prihvatila i sada se nalazi na sajtu Narodne skupštine – zakoni u proceduri – objašnjava Kostić.
Na naše pitanje kako komentariše primedbe „da su transakcioni troškovi nepodnošljivi za sve one koji žele da organizuju obrazovanje odraslih”, a naročiti se polemiše oko obaveze zapošljavanja andragoga, psihologa i bibliotekara, pomoćnik ministra odgovara da nije u potpunosti jasno čime su opterećeni organizatori obrazovanja odraslih.
– Ako se pogleda glava predloga zakona koja se odnosi na izvore sredstava za finansiranje, nigde se organizator ne prepoznaje kao neko ko je izvor sredstava. Takođe, procenjeno je da neće biti potrebno angažovanje novozaposlenih radnika. Ukoliko se utvrdi da ova procena nije realna, biće angažovana sredstva za plate zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, utvrđena Zakonom o budžetu, koja će biti oslobođena racionalizacijom zaposlenih u obrazovanju.Nisu potrebna dodatna sredstva za plate novozaposlenih – objašnjava Kostić i napominje da se nadoknade za rad andragoških asistenata mogu finansirati iz sredstava utvrđenih Zakonom o budžetu RS za projekat obrazovanje odraslih.
Nevladine organizacije su imale primedbe i na to što se o polazniku prikupljaju podaci o socijalnom i zdravstvenom statusu (uslovi stanovanja, porodica, broj članova, obrazovni nivo, zaposlenje, podaci o zdravstvenom statusu), koji „nisu nužni za ostvarivanje obrazovanja odraslih”. Zoran Kostić odgovara da je ovaj deo predloga zakona urađen u saradnji s poverenikom i da je ispoštovano sve ono što je poverenik tražio.
S. Gucijan
objavljeno: 30.03.2012
