Izvor: Politika, 09.Maj.2014, 11:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Škole (ne)spremne da rade od 7.30

Ne rade svi roditelji u javnom sektoru, podsećaju u školama povodom najave premijera o promeni početka nastave

Nastava bi od septembra mogla da počinje od 7.30 a ne od osam sati – ta izjava premijera Aleksandra Vučića u intervjuu za „Nedeljnik” odzvonila je u prosvetnim krugovima kao nezaobilazna tema opšte debate zaposlenih u obrazovanju. Na primedbu da zbog novog radnog vremena javne administracije roditelji koji rade od pola osam imaju problem s decom kojoj školski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dan počinje u osam ujutru, premijer je odgovorio rečima: „Od sledeće školske godine videćemo da časovi počinju od 7.30 i roditelji više neće imati te probleme” i izazvao sučeljavanje oprečnih stavova prosvetnih poslenika, uglavnom radih da žučno komentarišu, ali nespremnih da o tome govore javno.

Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola, za „Politiku” kaže da država koja se deklariše da je spremna za ozbiljne reforme ne treba da organizuje školstvo prema potrebama zaposlenih u državnim službama i javnoj administraciji nego prema deci.

– Ne rade svi roditelji učenika u javnom sektoru pa da svima odgovara radno vreme škola od 7.30. Šta ćemo sa onima koji su zaposleni u privatnom sektoru i rade od devet ujutru do pet popodne? Da li se iko setio da anketira roditelje i ustanovi koliko je onih koji zaista imaju problem da usklade svoje radno vreme sa radnim vremenom škola? Izgleda da nije, jer da jeste odmah bi bilo jasno da svaka osnovna škola koja organizuje celodnevnu nastavu ili produženi boravak ne otključava vrata u osam ujutru kad počinju časovi. Pomoćno tehničko osoblje je u školi ranom zorom od šest sati, između ostalog i da prihvati decu čije mame i tate rade od pola osam, ali im treba sat vremena da stignu na posao s kraja na kraj grada. U osnovnim školama je već decenijama pravilo da od sedam ujutru đake prihvataju dežurni učitelji i nastavnici kada roditelji zbog svojih radnih obaveza moraju da dovedu decu u školu sat vremena pre početka nastave – objašnjava Radmila Dodić i naglašava da ako neko hoće ozbiljno da se pozabavi ovim pitanjem treba da upita direktore škola kako sada organizuju nastavu i izlaze u susret potrebama dece i roditelja.

Ako se naredi da škole rade od 7.30, biće tako bez problema, jer pomeranje početka radnog vremena za pola sata ranije neće niti može omesti organizaciju rada osmoletki, uveren je Zlatko Grušanović, direktor prestoničke Osnovne škole „Vuk Karadžić”.

– Kao roditelj i prosvetni radnik smatram da bismo mogli da radimo i od sedam i tako bi bilo bolje i nama i našoj deci, jer bismo više vremena provodili zajedno. Nekada su mame i tate radeći od sedam do tri, ili od šest do dva, posle posla mogli da se posvete deci, a tada je i nasilja među decom bilo manje. Ne verujem da je mnogo porodica u kojima su oba roditelja zaposlena u državnom ili privatnom sektoru – zaključuje Grušanović.

Gotovo sve osnovne škole za prva dva razreda osim klasičnih jednosmenskih odeljenja organizuju i produženi boravak ili celodnevnu nastavu, a početak rada uvek se usklađivao sa potrebama dece i roditelja, podseća Vesna Nedeljković, direktorka osmoletke „Mihailo Petrović Alas”.

– Iz ugla organizacije rada škole sa više od 700 đaka, kojom rukovodim, tvrdim da nije problem uskladiti prihvat dece i početak nastave sa radnim vremenom roditelja. Na primer, od naša četiri odeljenja prvaka jedno je klasično, tri su celodnevna. Za đake u klasičnom i dva celodnevna odeljenja nastava počinje od osam, a u svakoj generaciji imamo jedno odeljenje celodnevne nastave u kome časovi počinju u 8.45. U to odeljenje idu đaci čiji roditelji rade od devet sati. Decu roditelja koji rade od pola osam u našoj školi, od sedam ujutru prihvataju dežurni učitelji, dakle ni tu nemamo problem – kaže Nedeljkovićeva.

Milenija Simić-Miladinović

objavljeno: 09.05.2014

Nastavak na Politika...