Izvor: B92, 04.Sep.2011, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škole ne mogu biti šablonski iste
Beograd -- Apsurdno je da su sve škole u Srbiji dužne da rade po istom programu, da koriste ista nastavna sredstva i iste nastavne metode, piše "Politika".
Za manje od 20 godina, u Srbiji je bilo čak 14 ministara prosvete.
Postoje geografske razlike i specifičnosti u socijalnom, kulturnom i etničkom okruženju ili pripadnosti učenika, ogromne razlike u ekonomskoj nerazvijenosti opština, pa je jasno da šablonski rad nije moguć, piše list.
Za 17 godina iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osnovnih škola je nestalo 189.656 učenika, a u srednjim 3.933, dok je broj odeljenja pao za 1.962 u osnovnim, a povećao se u srednjim za 951.
Takođe u Srbiji danas postoje 182 škole s jednim do pet učenika, dok s druge strane u 145 škola ide više od hiljadu učenika, iako je po zakonu predviđeno od 600 do 800. Samo u Beogradu postoji 50 škola s više od 1.300 đaka, dok u nekim ima i više od 2.500 (Preševo, Vinča, Ivanjica, Novi Pazar), u kojima se radi u tri, pa i četiri smene, što je van svih evropskih standarda.
Približno 88 odsto redovnih osnovnih škola ima višak nastavnog prostora, dok osnovne škole za obrazovanje odraslih nemaju adekvatan prostor u devet od 16 škola.
Centralizacija, neracionalna mreža škola, loš položaj nastavnika, rad u više smena, česte promene na čelu ministarstva, samo su neki od problema u našem obrazovanju koje je po mišljenju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije potrebno odmah rešavati. Zato su u sindikatu sačinili dve knjige u kojima su okupljeni predlozi onih koji drže dnevnik u rukama svaki dan, o tome kako bi trebalo da izgleda stabilan obrazovni sistem u Srbiji.
Po mišljenju Vigora Majića, osnivača i direktora IS "Petnica", veliki problem našeg obrazovanja je to što su škole pretvorene u "isturene kancelarije Ministarstva prosvete", koje nemaju nikakvu slobodu realizacije nastavnih sadržaja, organizacije nastave, finansiranju...
"Potrebna nam je samostalna i slobodna škola, sposobna da se prilagodi specifičnostima lokalne situacije. Zašto se dve škole ne bi razlikovale po režimu rada, pedagoškim zahtevima, načinu komunikacije između nastavnika i roditelja? Pokušajte da pronađete zemlju u Evropi koja ima veći stepen centralizacije školstva u Srbiji. Ne postoji, niko ne radi kao mi. Pošto je jasno da nismo najrazvijeniji i najpametniji u Evropi, jedino možemo zaključiti da model centralizacije nije dobar sam po sebi", navodi Majić.
On navodi da se od početka devedesetih, na mestu prvog čoveka prosvete, promenilo se oko 14 osoba.
