Izvor: Blic, 19.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škole krše zakon
Škole krše zakon
Otac sedmogodišnje devojčice, koja ima govorne smetnje, uzalud je letos obilazio osnovne škole na jednoj beogradskoj opštini. Nigde nisu bili raspoloženi da upišu njegovo dete, a objašnjenje je bilo da nemaju adekvatno obučen nastavni kadar. Nije pomoglo ni očevo pozivanje na zakon, pretnja da će se žaliti Ministarstvu prosvete, molbe...
Devojčica je upisana u Osnovnu školu 'Ivan Goran Kovačić', u kojoj se realizuje inkluzivno obrazovanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer je jedino ova škola bila spremna da je primi. Otac devojčice morao je da promeni radno mesto kako bi ćerku svakodnevno vodio u školu koja je od mesta njihovog stanovanja udaljena više od 10 kilometara.
Prema postojećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u redovnu školu mogu da se upišu deca sa blažim senzornim smetnjama vida i sluha, granični slučajevi teškoća u intelektualnom razvoju, svi oblici logopatija, deca sa telesnim invaliditetom i hroničnim oboljenjima, deca sa težim emocionalnim teškoćama i problemima u socijalizaciji. Međutim, u Srbiji se ova deca upisuju u redovnu školu samo ako njihovi roditelji imaju sreću da naiđu na razumevanje direktora.
- Deca sa posebnim potrebama treba da se uključe u redovno školstvo i obaveza svake škole je da ih primi, ali prvo treba proceniti da li je to u najboljem interesu deteta. U našoj školi smo imali dete obolelo od mišićne distrofije, ali i dečaka sa Daunovim sindromom, koji je zahvaljujući razumevanju nastavnika uspešno završio osmi razred. Međutim, naši učitelji i nastavnici nisu dovoljno pripremljeni za rad sa decom sa posebnim potrebama - rekao je za 'Blic' Goran Vilotijević, direktor OŠ 'Banović Strahinja'.
Inkluzivno obrazovanje polazi od stava da je neophodno menjati školu da bi svako dete (obdareno, prosečnih ili smanjenih sposobnosti) moglo da napreduje prema svojim mogućnostima.
Istraživanje koje su 2003. godine sproveli Ministarstvo prosvete i sporta i Unicef pokazalo je da u Srbiji samo 24 odsto nastavnika i učitelja smatra da je zajedničko školovanje dece sa i bez razvojnih teškoća neotuđivo pravo svakog deteta.
- Inkluzija je na osnovu dosadašnjeg rada preporučena kao vrednosna potreba dece i porodice. Međutim, Ministarstvo prosvete smatra da to treba uraditi odgovorno, postepeno i temeljno, bez pogrešnih koraka - rekla je za 'Blic' Dragoslava Dragić, pomoćnik ministra prosvete i sporta.
V. Nedeljković Inspekcija će reagovati na svaki prigovor
- Škole su dužne da upišu svu decu koja imaju prebivalište na opštini na kojoj se škola nalazi. Nisu u obavezi da upišu samo decu koja su od Komisije za kategorizaciju dobila rešenje da ne mogu da pohađaju redovnu nastavu. Ako škola odbije da primi decu sa posebnim potrebama, koja prema važećem zakonu imaju na to pravo, roditelji treba da napišu prigovor prosvetnoj inspekciji na teritoriji gde se nalazi škola, koja je u obavezi da direktoru naloži meru da upiše dete. Ukoliko ni tada škola ne upiše dete roditelji mogu da se obrate Ministarstvu prosvete i Republičkoj prosvetnoj inspekciji, Nemanjina 22 u Beogradu - rekao je za 'Blic' Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.
.jpg)
