Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 21.Mar.2010, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školarci ne mare za sport
BEOGRAD - Prema najnovijim istraživanjima, školarci u Srbiji nisu dovoljno fizički aktivni, a stručnjaci upozoravaju da se redovnim fizičkom aktivnostima mogu sprečiti deformiteti kičme i sanirati lakši oblici drugih vrsta poremećaja.
Prema istraživanju koje je ove godine sproveo Republički zavod za sport u okviru projekta "Praćenje stanja fizičkih sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta u Srbiji", na deci školskog uzrasta od sedam do 14 godina sa opštine Čukarica, dečaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << su manje fizički aktivni za šest, a devojčice za čak 12 odsto.
U odnosu na 1995. godinu kada su rađena poslednja istraživanja o fizičkoj aktivnosti dece, dečaci su viši za tri, a devojčice za 2,5 odsto. Telesna masa povećana je za 14 odsto kod dečaka, a za 11 odsto kod devojčica, ali je smanjena njihova fizička aktivnost.
Prema podacima Instituta za javno zdavlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Beogradu i Ministarstva zdravlja, sistematski pregledi tokom 2007. i 2008. u osnovnim i srednjim školama u Srbiji pokazali su da skoro trećina dece školskog uzrasta ima neki od deformiteta kičme, grudnog koša, stopala...
Kompjuter-glavna zanimacija
Institut za javno zdavlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" je sa Ministarstvom zdravlja 2006. godine sproveo istraživanje zdravlja stanovništva gde je uočeno veće učešće odraslog stanovništva koje se u slobodno vreme bavi sportom u odnosu na 2000. godinu.
Međutim, deca školskog uzrasta i mladi, starosti od sedam do 19 godina, slobodno vreme sve više provode pred kompjuterom.
Prema istraživanjima "Batuta" iz 2000, njih 9,8 odsto je sve više vreme provodilo uz kompjuter, dok je 2006. godine taj broj porastao na čak 28,3 odsto, a takođe, povećan je i broj onih koji često gledaju televiziju.
Ohrabruje, međutim, i činjenica da je u analiziranom periodu porastao i procenat onih koji redovno učestvuju u fizičkoj nastavi u školi (86,3 odsto u 2000, a 93,3 odsto u 2006.)
- Dva obavezna časa fizičkog, sport kao treći izborni predmet, plus vannastavne aktivnosti su odlična polazna osnova, ali se postavlja pitanje da li postoje sale, oprema i rekviziti - rekao je Atanasov, dodavši "da se traži način kako da se u postojećem sistemu izvuče maksimum".
Načelnik Atanasov je naveo da se posebna pažnja mora posvetiti tome da li su deca van škole dovoljno fizički aktivna, odnosno da li roditelji sa njima vežbaju, trče, igraju se.
- Deca ne mogu da steknu naviku da se bave fizičkom aktivnošću ukoliko to ne vide i od svojih roditelja - rekao je Atanasov, ukazavši da za fizičku neaktivnost dece ne treba osuditi samo škole i sportske klubove.
- Tri puta nedeljno dovesti dete do zadihanosti je dovoljno da ono odraste na zdrav način, a to se može postići kroz igranje fudbala, između dve vatre - rekao je Atanasov.
Atanasov je upozorio i da se pitanje fizičke aktivnosti mora postaviti ne samo u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, već i na fakultetima.
