Izvor: Politika, 09.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola – prečica za beg iz geta
U beogradskoj školi „Despot Stefan Lazarević” srpska i romska deca se druže, komuniciraju za vreme odmora i ne sede odvojeno u učionicama
„Sjajan je uspeh što u ovoj školi ima toliko romske dece, jer je to jedina šansa da zaista postanu pravi deo ovog društva. Ako ih ostavimo da žive u nekom getu, da ne idu u školu, da žive po raznim objektima koje ne bih nazvao ni kućicama, onda ta deca nemaju šansu, onda će završiti na ulici. Ali, ako pokažemo ljubav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i razumevanje, onda ćemo im dati šansu da budu obrazovani ljudi, da se sutra zaposle, osnuju svoje porodice i da žive kao što živi veliki broj Roma.”
Ovo je rekao Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, na obeležavanju Svetskog dana Roma u beogradskoj Osnovnoj školi „Despot Stefan Lazarević” koju pohađa deset odsto romske dece.
Školovanje romske dece je ključno u prevazilaženju socijalne isključenosti i diskriminacije i najbolji način da se prekine ciklus siromaštva. Zato je u godini predsedavanja Srbije dekadom Roma, od juna prošle do juna ove godine, obrazovanje bilo ključna tema, uključujući sprečavanje i eliminaciju diskriminacije romske dece u obrazovnom sistemu.
Jer, podaci govore da su Romi u našoj zemlji uglavnom nekvalifikovana radna snaga i najčešći korisnici socijalnih davanja, što je i normalno jer samo petina romske dece završi osnovnu školu. Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je da obrazovanje mora biti dostupno svim mališanima. „Zahvaljujući naporima Vlade Srbije i njenim nadležnim ministarstvima, sedam odsto romskih mališana je uključeno u predškolski sistem u toku 2007. godine, dok je prethodne godine bilo tri odsto, 165 romskih učenika upisano je u srednje škole, a 107 srednjoškolaca je upisano na fakultete. Ministarstvo prosvete je za školsku 2008/09. dodelilo 117 učeničkih stipendija za Rome kao i 182 studentske stipendije.”
Relativno visok procenat romske dece započne školovanje, ali u Srbiji samo 13 odsto dobije svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi. U Makedoniji 45 odsto romske dece završi osnovnu školu.
Zorica Zdravković Jovanović, zamenik direktora OŠ „Despot Stefan Lazarević” u beogradskom naselju Mirijevo, kaže da je u blizini Orlovsko naselje koje je jedno od najurbanizovanijih romskih naselja. U školi ima 1.360 đaka od čega je 140 Roma.
„Pre šest godina nam je pripojena OŠ „Vukica Mitrović” iz koje su došla romska deca. Ta deca su promenila sredinu, a u staroj školi su bili i u većini. Videli smo da ima problema, jer ta deca nisu išla u vrtiće, roditelji su bili nepismeni i nisu mogli da im pomognu da kod kuće uče, mnogi su bili nezaposleni i nisu mogli deci da obezbede garderobu. Mi smo organizovali akciju i prikupili im knjige i garderobu”, kaže naša sagovornica.
U školi su se potrudili da romsku decu uključe u sve aktivnosti pa su angažovali Dečji romski centar za dopunske časove, ali nije bilo vidljivih rezultata. Deca su uglavnom dolazila zbog sendviča i soka. Drugi pokušaj sa Dečijim centrom „Mali princ” dao je izvanredne rezultate. Ovaj projekat, pod nazivom Svet, sazdan od različitosti, podržala je holandska vlada, a za to je zaslužna Građanska inicijativa.
„Projektom je predviđeno uvođenje romskih asistenata za srpski jezik i matematiku. Sa svakim detetom je rađeno pojedinačno. Problema nije bilo sa poznavanjem jezika jer svi govore srpski, ali mnogi nisu imali dobru grafomotoriku. Zato je Ministarstvo prosvete odobrilo da angažujemo stručnjake Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Učiteljski fakultet. Rad sa specijalnim pedagozima dao je jako dobre rezultate. Dobili smo i romskog asistenta od vlade”, kaže Zorica Zdravković Jovanović.
U OŠ „Despot Stefan Lazarević” srpska i romska deca se druže, komuniciraju za vreme odmora i ne sede odvojeno u učionicama.
„Često smo održavali sastanke sa roditeljima, a naročito sa majkama koje su stub u porodici i edukovali ih. Ranije su romska deca neredovno pohađala nastavu. To se i sada ponekad događa, ali mi to prijavljujemo a onda ne mogu dobiti materijalnu pomoć”, priča naša sagovornica.
U ovoj školi je održano i mnogo radionica, pa su supervizori iz Holandije bili zadovoljni i ocenili napredak većim nego u nekim razvijenijim zemljama. Ali, sada taj program prestaje, pa je Ministarstvo raspisalo konkurs za romske asistente. U školi ne znaju da li će dobiti troje asistenata koliko je potrebno.
„Među romskom decom ima i odličnih učenika, ali smo ipak organizovali i pripremnu nastavu kako bi mogli da se upišu u srednje škole. Najvažnije je da redovno pohađaju nastavu, a najbolje bi bilo da je ona celodnevna jer su im roditelji nepismeni”, kaže Zorica Zdravković Jovanović.
Ivana Anojčić
-----------------------------------------------------
Vojvodina: motivisati roditelje
U Vojvodini veruju da je za poboljšanje uslova za obrazovanje Roma neophodno stalno motivisanje roditelja da im se deca obrazuju. Planirano je i stipendiranje romskih srednjoškolaca i studenata. Svetlana Vujović, pokrajinska sekretarka za obrazovanje, kaže da 61,9 odsto Roma nema završenu osnovnu školu, samo 7,8 odsto ima srednju školu i 0,3 odsto višu školu ili fakultet.
„Prema popisu iz 2002. samo 3,9 odsto dece iz romskih naselja bilo je uključeno u predškolski program, što je, prema podacima Unicefa, do danas povećano na pet odsto, ali je i dalje nedovoljno. U proteklih pet godina povećan je broj učenika romske nacionalnosti u srednjim školama i na fakultetima. Osim broja učenika u srednjim školama, povećan je i broj upisanih studenata, tako da je ove godine upisano 80 a oko 200 romskih studenata studira na Univerzitetu u Novom Sadu”, objašnjava Svetlana Vujović.
[objavljeno: 10/07/2009]
