Izvor: Politika, 02.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skelom preko nabujale papirologije
Da bi meštani svilajnačkog sela Radošina izgradili ćupriju do svojih njiva na drugoj obali Morave, potrebne su im dozvole šest ministarstava, ali i saglasnost – Evropske unije
Svilajnac – Da bi došli do svojih njiva, meštani sela Radošina, udaljenog 17 kilometara od Svilajnca, kao i decenijama do sada, koriste – skelu. Sudeći po proceduri koja je neophodna da bi se na tom mestu napravio most, verovatno će skela biti do daljeg aktuelna.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Naime, prema Zakonu o vodama, za rešavanje ovog problema nadležna je Republika, pa opština, sve i da hoće da pomogne, ne može. Pored toga, potrebne su dozvole šest ministarstava, kao i projektna dokumentacija, koja je prilično skupa. Ukoliko bi meštani čak i uspeli da dobiju sve dozvole, nadležna tela Evropske unije bi morala da daju saglasnost za izgradnju mosta, jer bi se on nalazio na „Koridoru 10".
Pored toga, za izgradnju mosta potrebno je oko šest miliona evra. Meštani kažu da su prošle godine sakupili 30.000 evra za projektnu dokumentaciju, što je tek kap u moru potrebnog novca. Bilo je i pokušaja da se napravi montažna ćuprija, ali bi i ona morala da ima betonske stubove, a pošto je to plavno područje, jer Morava nije regulisana u tom delu, ni to rešenje nije bilo moguće.
– Pitamo se dokle će 150 domaćinstava, koja preko Morave imaju 220 hektara, ovako prelaziti reku. Jednom sam koristio zaobilazni put preko Markovca i morao da pređem 60 kilometara u jednom pravcu da bih došao do svoje njive – kaže za naš list meštanin Milan Milovanović.
– Dolazili su inženjeri i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i infrastrukture i rekli da to nije izvodljivo. Mi hoćemo i dalje da sakupljamo novac, ali nećemo uspeti da platimo ni idejni, a kamoli glavni projekat za most – dodaje Milovan Jovanović (63) iz Radošina, naglašavajući da je barem utešno što je Ministarstvo poljoprivrede uložilo 13.500 evra da bi im kupilo novu skelu, jer je prethodnu skeledžija ispustio prošlog novembra.
– Možda je i bolje da sami upravljamo skelom, jer je svako domaćinstvo koje ima njive s druge strane Morave skeledžiji godišnje moralo da plaća 25 evra po hektaru obradivog zemljišta – navodi Jovanović.
Z. Gligorijević
[objavljeno: 3/12/2008]
.jpg)
