Izvor: Politika, 23.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skalpel ne pobeđuje izgubljeno vreme
Ljudi ignorišu ozbiljne simptome i do lekara stižu sa odmaklim tumorom, kaže profesor dr Tomislav Ranđelović
Profesor dr Tomislav Ranđelović, jedan od vodećih stručnjaka u hirurgiji želuca i jednjaka, šef Nastavne baze Katedre za hirurgiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, drži skalpel već trideset godina i kaže da ne pamti tako teško vreme. Bolesnici stižu apatični, depresivni, u odmaklim stadijumima maligne bolesti, a nije ni mali broj pacijenata kod kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << treba da se ispravi nečiji aljkavo urađeni posao u sali... Doktor napominje da se granica pojave raka opasno spustila za 10-15 godina i da je kod mlađih osoba bolest i agresivnija.
Neshvatljivo mu je da su mnogi spremni da ignorišu tegobe dok stanje ne postane skoro kritično, da su apatični i depresivni na štetu svog zdravlja, a kada su potrebna kompleksnija ispitivanja i analize, sve postaje skuplje i nedostupnije.
– Vreme je u hirurgiji sve, i onda hirurg svojim manuelnim veštinama, znanjem, talentom može da pravi čuda. Operacijom se mnoge stvari ne završavaju. Samo jedna beznačajna sitnica može da ugrozi trud hirurga i zato je važno da pored sebe ima dobar tim. Nema dobre hirurgije bez timskog rada – kaže dr Ranđelović, sada hirurg u Kliničko-bolničkom centru "Bežanijska kosa", inače đak čuvenog srpskog hirurga profesora Zorana Gerzića.
Dr Ranđelović se iznenadi kada od svojih pacijenata čuje da ga "bije glas" da se do njega teško stiže, jer ispred njegove kancelarije, koju deli sa još četvoricom kolega, ne može da se prođe od pacijenata koji stižu iz cele Srbije, ali i iz Crne Gore i Bosne.
Operiše sve: od ždrela, jednjaka, preko želuca i gušterače do tankog i debelog creva. Radi komplikacije, reintervencije, zbog trauma i tumora koji su okupirali tu regiju. Ponekad primeni i operativne tehnike stare sedamdeset godina kada je siguran da će baš tim zahvatom spasti život pacijenta.
– Poznato je da se hirurzi dele na standardne i kreativne. Smatram da spadam u ove druge, jer se ne držim klišea. Stanje u kojem je pacijent često zahteva improvizaciju i ponekad primenim proceduru koja se niz godina nije izvodila. Na primer, ne uradim konstrukciju celog jednjaka, već samo pojedinih delova, ali tako da sačuvam ono što je čoveku dala priroda, jer od toga nema boljeg. Za mene je najveći izazov rekonstruktivna, reparativna hirurgija i zato mi je važno da anatomski i funkcionalno u maksimalnoj meri sačuvam, na primer, jednjak ili svaki drugi organ – objašnjava naš sagovornik.
Dr Ranđelović ima mnogo neobičnih rekorda. Mnogi pacijenti koji su se hranili na cuclu danas jedu normalno. Operisao je čak 29 ljudi, koji su u ratu bili pogođeni u vrat ili u jednjak i svi su preživeli. Ove nedelje na kontrolu je došao pacijent kojeg je operisao pre šest godina. Zbog urođenog defekta zgrušavanja krvi i tromboze creva, operacijom mu je odstranjeno četiri i po metra creva i sa tako velikim defektom creva – čovek živi. Za Ginisovu knjigu rekorda.
Dr Ranđelović je spojio jednjak i želudac sa 20 santimetara tankog, jedva preostalog creva sa dvanaestopalačnim crevom i izvukao pacijenta iz vitalne ugroženosti.
Na pitanje da li je nagledao grešaka svojih kolega, dr Ranđelović će samo kratko odgovoriti potvrdno, a ne libi se ni da kaže da od pacijenata čuje da ako nisu dali novac lekarima – nisu bili operisani. Ima li korupcije među lekarima?
– Nažalost, ima, čujem to od svojih pacijenata. Korupcije ima svuda, u celoj državi, pa je zato prisutna i među hirurzima. U Srbiji svi doktori imaju iste plate, bez obzira na to da li rade malu ili veliku hirurgiju, bez obzira na to da li rade ili ne – kaže Ranđelović.
– Mlade doktore ne interesuje komplikovana hirurgija. Nema više entuzijasta kao nekada kada se na klinici ostajalo po tri dana, a sada je nekome teško da ostane u bolnici i tri minuta posle dežurstva. Mladi se odlučuju za komercijalnu hirurgiju – žučne kese ili plastičnu hirurgiju. Teška hirurgija traži maksimalnu posvećenost i nema radnog vremena. Samo jedna postoperativna sitnica, kao što je začepljen dren, može da ugrozi sav hirurški trud – smatra dr Ranđelović.
Doktor otvoreno govori o tome da danas mnogi hirurzi biraju pacijente, izbegavaju teške, komplikovane slučajeve, a, kako kaže, siromašni imaju malu šansu da stignu do dobrih lekara, ako ne plate.
Olivera Popović
[objavljeno: 23.10.2006.]
