Izvor: Politika, 29.Jul.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sjaj i beda „sandžačke prestonice”
Na nekada čuvenoj novopazarskoj pijaci kupci su najtraženija „roba”
Novi Pazar – Ne znajući kako drugačije da natera nadležne da njemu i ostalim bivšim radnicima Tekstilnog kombinata „Raška” isplati zaostale zarade, Zoran Bulatović je prošle godine odsekao sebi deo prsta, a Halko Društinac, invalid rada, koji je kao i desetak njegovih kolega, zdravlje i radno mesto izgubio u fabrici „Iskra – metali”, pre desetak dana zakucao je sebi ekser u ruku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Njih dvojica su specifični po načinu na koji su ušli u vesti. Hiljade nezaposlenih i gladnih u nezvaničnoj prestonici Sandžaka, kako političari nazivaju Novi Pazar, odavno su redovna pojava. Protestovali su i štrajkovali, glađu ili „obično”, tekstilci (radnici „Trikotaže”, TK „Raška”), proizvođači nameštaja, bivši radnici „Vojina Popovića”... Nezavršene i zamršene priče o neuspelim privatizacijama i ovde su uzele danak.
Nekadašnje društvene jake fabrike tekstila i obuće su prošlost. Novi Pazar, koji je pre petnaestak godina doživeo privredni bum, nastao u kombinaciji sankcija, privatne preduzimljivosti, šverca i rada na crno, sada je, u sudaru sa otvaranjem tržišta i svetskom krizom, izvukao deblji kraj. Na nekada čuvenoj novopazarskoj pijaci kupci su najtraženija „roba” .
Sada samo u Novom Pazaru na posao čeka 23.000 osoba, što je gotovo polovina od ukupnog broja radno sposobnog stanovništva. Svakodnevno u kuhinju Crvenog krsta na po jedan obrok dolazi 1.300 Novopazaraca. Sekretar ove ustanove Ljiljana Kostić kaže da bi ih bilo više, ali – nema hrane, pa su mnogi na čekanju.
Pre dve godine, u Novom Pazaru je čak 26 banaka, stranih i domaćih, imalo svoje filijale i ekspoziture. Mnoge su se povukle jer ni kredite više nema ko da uzima.
Načelnik Odeljenja za privredu u gradskoj upravi Ramiz Paljevac ističe da prosečna plata u Novom Pazaru iznosi blizu 24.000 dinara i znatno je ispod republičkog proseka. Na taj prosek utiču i oni na državom budžetu, gradskoj upravi, javnim preduzećima, ograncima republičkih institucija... Paljevac navodi da sada u ovom gradu ima oko 300 proizvodnih preduzeća, uglavnom u tekstilnoj i obućarskoj industriji, da u njima radi oko 6.000 radnika, ali s neizvesnošću do kada će to da traje, jer mnoge firme propadaju i otpuštaju radnike. A neki, navodi Paljevac, sele svoje fabrike i poslove čak u Kinu. Kažu, tamo im jeftinija radna snaga.
„Žilava smo mi sorta, teško je, ali najsposobniji će da prežive”, kaže Tigrin Kačar, vlasnik Konfekcije „Stig” i predstavnik Asocijacije tekstilnih radnika ASTEKS. Spas je, kako kaže, u udruživanju i povezivanju s kooperantima iz drugih zemalja, Italije i Španije na primer, koje bi preko nas da se približe istočnom tržištu.
Direktor Agencije za ekonomski razvoj Sandžaka Samir Kačapor nastoji da ovdašnjim privrednicima poveća šanse povezivanjem sa inostranim tržištem. Upravo se vratio iz Sarajeva. Novopazarski proizvođači džins odeće nastojali su da se nametnu tržištu učešćem na sajmovima u Diseldorfu, Moskvi, Mostaru i vraćali se zadovoljni.
„Bez stranih investicija teško da možemo da se brže razvijamo”, često ističe gradonačelnik Meho Mahmutović. A da bi neko ulagao novac ovde potrebna je stabilna politička i bezbednosna situacija, dodaje on.
Mahmutović navodi da se Novi Pazar pobratimio sa istanbulskim opštinama Bajrampaša i Pendik, a on je upravo potpisao protokol o saradnji s turskim gradom Kodžaelijem. Turskim privrednicima već je pokazivao proizvodne hale „Raške”, možda se neki od njih pojavi kao kupac na javnoj licitaciji u Agenciji za privatizaciju krajem jula ili se zainteresuje za nekada čuveni ribnjak na Pazarištu, koji je ispražnjen pošto je „Vojin Popović” otišao u stečaj. Novi Pazar nema velike mogućnosti da potencijalnim investitorima ponudi prazne placeve za izgradnju fabrika, ali ima i prazne proizvodne hale bivših društvenih fabrika. A investitori u ovaj kraj mogu da računaju i na podsticaj Vlade Srbije od po četiri do deset hiljada evra po novozaposlenom radniku.
Direktor preduzeća „Novi Pazar-put” Izet Ljajić ističe izuzetno lošu putnu mrežu u jugozapadnom delu Srbije, navodeći to kao jedan od razloga za zaostajanje čitavog kraja, jer „put znači život”. Turci su najavili rekonstrukciju puta od Novog Pazara do Sjenice. Najavljeni autoput od Beograda do južnog Jadrana preko Peštera „pomerio” bi čitav kraj iz bespuća. Na to, kao šansu računaju i Tutin i Sjenica.
Ipak, Novi Pazar ima i odlike prestonice. Ima dva univerziteta s blizu deset hiljada studenata, šest srednjih i 12 osnovnih škola. Zato u svakoj prigodnoj prilici gradonačelnik ističe da je ovo grad mladih, kojima valja stvoriti šansu.
Objašnjavajući otkud stalna saobraćajna gužva u ovom gradu, jedan Novopazarac šaljivo je rekao da mladi ovde nemaju šta da rade, pa se u dokolici voze. Onih koji mogu da na takav način „ubijaju dosadu” malo je u odnosu na broj onih koji bi da stvarno rade. A u besposlici i krizi lako se nalaze pristalice i „zapaljivih” ideja.
Slavka Bakračević
objavljeno: 30/07/2010
.jpg)
