Izvor: Politika, 28.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva magla u olovnoj dolini
U Zajači kraj Loznice utvrđeno povećanje nivoa olova u krvi kod dece, za šta meštani optužuju topionicu u ovom mestu
Zajača – Petnaestomesečni Nikola Pavlović ima predivne plave oči. I upadljivo bledo lice. Njegov, i problem njegovih roditelja Ivice i Vesne, jeste to što Nikola ima isto onoliko mikrograma olova u svakom decilitru krvi, koliko i meseci života. To su pokazali rezultati analize, kojoj je bilo podvrgnut Nikola i još 48 mališana iz podrinskog naselja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zajača, nedaleko od Loznice. Podatak da svako drugo dete ima povećanu količinu olova u krvi, uznemirio je oko 700 stanovnika Zajače koja živi od prerade olova u topionici smeštenoj u samom centru ovog mesta.
Šleperi crnogorskih, makedonskih i bugarskih tablica tutnje prašnjavim drumom koji duž reke Štire vijuga kroz Zajaču. Oni dovoze i odvoze sirovine koje se prerađuju u topionici, koja je zajedno sa obližnjim rudnikom antimona privatizovana 2006, kada je postala deo Koncerna „Farmakom MB”, šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića. I upravo ta teška prašina koja Zajaču prekriva čim vetar dune, prepuna je olova i drugih štetnih čestica.
– Padaju u vodu priče da je reč o lošoj higijeni i da se radnici ne tuširaju kad se vrate s posla, jer ni ja, niti bilo ko iz porodice ne radi u topionici. Dete mi je bolešljivo i veoma sam zabrinut – kaže Ivica, tridesetogodišnjak sumnjivo bledog lica. Svoju krv, kaže, za sada nije davao na analizu.
Tu je Slađan Vasiljević, otac dvoje dece, od kojih je jedno, šestogodišnji Milovan, među četvoro najugroženijih, sa pronađenih 23,57 mikrograma olova. Vasiljević ima i trogodišnju Nikolinu, koja je, sa 19,36 mikrograma, na samoj granici da dvostruko premaši dozvoljenu normu.
Kako se pretpostavlja, ovi otrovi raznose se najviše sa obližnje deponije, koju topionica decenijama koristi za odlaganje prerađenog materijala u procesu proizvodnje. Novi vlasnik je nasledio problem koji je započet još pre Drugog svetskog rata, kada su Nemci pokrenuli tada najmoderniju topionicu antimona u Evropi. Ova deponija ni do danas nije sanirana, iako je zvanično uvrštena među pet crnih tačaka u Srbiji. Još uvek se čeka da država izvrši svoju zakonsku obavezu.
Topionica je jedina firma u Zajači i u njoj radi 70 ljudi iz ovog mesta, a prosečna plata je oko 25.000 dinara. U školu ide 62 dece, od kojih je njih 50 neposredno iz Zajače. I upravo u školi, koja se nalazi na samo 250 metara od topionice, nastala je panika da su deca otrovana olovom. Kako kažu meštani, često se iz topionice širi smrdljivi sivi dim, koji poput magle prekrije celu dolinu...
Slobodan Živanović, predsednik Saveta MZ Zajača i odbornik Skupštine grada Loznice, objašnjava da je kod 25 dece utvrđen povišen nivo olova u krvi, iznad 10 mikrograma po decilitru. Od njih, dvoje ima 29, a jedno 31 miligram olova. Živanović kaže da su na internetu pronašli podatke Svetske zdravstvene organizacije, da koncentracije i ispod 10 miligrama mogu biti opasne za rad bubrega, a da vrednosti veće od 100 mogu uzrokovati komu i smrt.
Topionica je pre privatizacije mesečno prerađivala oko 350 tona sirovine, a sada oko 2.500 tona, ukazuju meštani Zajače i sumnjaju da filteri za prečišćavanje mogu da izdrže to povećanje. Optužuju topionicu što dovozi okside i iz Austrije, Turske, Albanije...
– Ranije, dok je direktor topionice bio neki Rašić, merenja su radili uz pomoć kante sa levkom, ali njihov ekolog dođe dan pre merenja i zameni kantu i stavi čistu. I onda dođu rezultati dobri, kažu – nema zagađenja. A deca bolesna – kaže Živanović, u čijoj su se kući začas okupile radoznale komšije.
Međutim, veće iznenađenje nas je čekalo u samoj topionici. Ako smo iz početka mislili da će biti nemoguće prodreti u Bogićevićevu „olovnu tvrđavu” i da ćemo se suočiti sa neprijatnim obezbeđenjem i gomilom pi-arova, do zuba naoružanih frazama kojima će radoznale novinare držati podalje od izvora zagađenja – ubrzo smo se uverili u suprotno. U krug topionice ušli smo najavivši se neposredno pred dolazak, uz uobičajenu proceduru legitimisanja. Vozači viljuškara sa velikim gas maskama i siva prašina koju radnici neprestano polivaju vodom kako ne bi letela naokolo – jasno su ukazivali da nismo stigli u vazdušnu banju.
Gazda Bogićević očito je shvatio da problem treba hitno rešavati, pa je na teren poslao svog čoveka za „specijalne zadatke”. Tačnije ženu, novopostavljenu generalnu direktorku topionice Jasminu Milutinović, koja je ujedno i izvršni direktor za zaštitu životne sredine Koncerna „Farmakom MB”, koji širom Srbije upošljava 3.500 radnika. Direktorka odmah daje do znanja da je spremna da odgovori na sva pitanja i da dopusti fotografisanje po celoj topionici.
– Maksimalno sam posvećena upravo ovim problemima. Sigurna sam da jedino zajedno za građanima Zajače možemo to da prevaziđemo – kaže Milutinovićeva i objašnjava da je akreditovana laboratorija, Zavod za javno zdravlje „Pomoravlje” iz Ćuprije, novom metodom usisavanja uradila analizu emisije čestica u vazduh i da su rezultati u okviru zakonom propisanih vrednosti.
Prema njenim rečima, „Farmakom MB” je još 2007. ugradio novo filtersko postrojenje velikog kapaciteta, kao i još dva dodatna postrojenja. Takođe, već u narednih nekoliko dana uvešće i 24-časovni monitoring na sva tri dimnjaka, tako da će Milutinovićeva moći u svakom trenutku da prati situaciju iz svoje kancelarije.
– Na taj način ići ćemo sistemom eliminacije, sve dok ne pronađemo problem. Nijednog trenutka ne kažem da niko nije kriv, ali ljudi moraju da se edukuju i shvate ozbiljnost situacije, da više vode računa o ličnoj higijeni dece. Što se mene tiče, spremna sam i noću da radim da rešimo probleme.
Bojan Bilbija
objavljeno: 29.08.2011.
