Izvor: Blic, 15.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromaštvo uvećava muku
Siromaštvo uvećava muku
BEOGRAD 'Prema podacima Gradskog sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu, u Beogradu ima 160.000 invalida. Njihova ljudska prava ne samo da su ugrožena, nego ih praktično i nemaju, osim na papiru, a materijalno gledano invalidi su najsiromašniji među siromašnima', kaže u razgovoru za 'Blic' Lepojka Mitanovski, koordinator grupe za podršku ženama i deci invalidima, kao i porodicama osoba sa invaliditetom ' Iz kruga'.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njenim rečima, invalidima je uskraćeno osnovno ljudsko pravo na kretanje, jer je javni prevoz u Beogradu potpuno nepristupačan za invalide. U Beogradu ima 16.000 invalida kojima je potreban poseban prevoz, a na raspolaganju imaju samo tri kombija za te svrhe.
'Ugroženo nam je i pravo na školovanje zbog arhitektonskih barijera, pa su nam osnovne i srednje škole nepristupačne, a deca invalidi moraju ići u specijalne škole. Osim arhitektonskih barijera, tu su i društvene predrasude da će prisustvo deteta-invalida poremetiti rad i razvoj zdravog deteta. Teško dolazimo do posla, a samim tim i do sopstvenih para. U Srbiji postoji Zakon o zapošljavanju invalida u čijoj primeni su prisutne brojne malverzacije. Poslodavac koji zaposli invalida od Republičkog zavoda za tržište rada dobija oko 30.000 dinara za opremanje poslovnog prostora, a Zavod plaća i godišnju platu invalida. Poslodavci uzmu pare i posle isteka roka od 12 meseci invalida najčešće otpuste, i on se opet nađe na teretu porodice, koja često i sama nema dovoljno novca', priča Mitanovski i dodaje da su udruženja invalida prinuđena da prikupljaju humanitarnu pomoć za svoje članove.
Naknada za tuđu pomoć i negu koju invalidi primaju kreće se od 300 do 700 dinara. Onim invalidima koji ovu naknadu primaju preko Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja Srbije primanja se isplaćuju kao i penzije, na svakih 15 dana, dok onima čija primanja idu preko gradskog centra, a reč je najčešće o deci-invalidima, isplate kasne više od dve godine, kažu u udruženju.
'Ima slučajeva da se invalidi u porodicama fizički zlostavljaju, ne retko su žrtve incesta, a mentalno oštećene osobe žrtve su seksualnog zlostavljanja. Slično je i u raznim ustanovama za smeštaj invalida, gde su oni često žrtve drugih invalida, kao i osoblja zaposlenog u tim centrima. Za protekle tri godine nama se javilo više od 400 invalida koji su zlostavljani', kaže Lepojka Mitanovski, dodajući da su zbog svega što im se dešava invalidi često skloni suicidnim mislima i suicidnom ponašanju. R.MARKOVIĆ Mnogima i kolica nisu dostupna
U poslednjih nekoliko godina invalidi su, prema rečima Mitanovske, praktično onemogućeni da dođu čak i do invalidskih kolica. Kolica trenutno koštaju između 2.500 i 8.000 nemačkih maraka, a pošto Zavod za socijalno osiguranje nije u mogućnosti da uvozniku kolica refundira sredstva za njihovu nabavku, do kolica je moguće doći samo ako se plati pomenuta suma koja je za ogroman broj invalida nepristupačna ili da ih dobiju preko humanitarne pomoći. Zavod i sada uredno overava uput lekara specijaliste, ali invalidima od toga slaba vajda kad kolica nema ko da plati, a oni ne mogu. Zbog toga je veliki broj njih sprečen da uopšte izađe iz kuće, a neki su vezani i za krevet, jer su im i za kretanje po kući potrebna kolica.
