Izvor: Politika, 09.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašno svako peto dete u Srbiji
Oko 155.000 mališana živi u porodicama koje dnevno troše 2,4 dolara, a približno isti broj živi ispod te linije siromaštva
Oko 300.000 dece u našoj zemlji živi u siromaštvu. Mališani koji su najviše pogođeni nemaštinom uglavnom žive u velikim porodicama i ruralnim sredinama, naročito u jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji, a najugroženijoj grupaciji pripadaju romska, izbegla i raseljena deca, podaci su studije "Stanje dece u Srbiji 2006. godine – siromaštvo i socijalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isključenost", koju su zajedno pripremili Republički zavod za statistiku, Savet za prava deteta Vlade Srbije i Kancelarija Unicefa u Beogradu. An Lis Svenson, direktorka Kancelarije Unicefa za Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku, rekla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da oko 155.000 dece u Srbiji živi u porodicama koje dnevno troše 2,4 dolara, a približno 155.000 dece živi ispod te linije siromaštva. U najgoroj situaciji nalaze se romska, izbegla i raseljena deca, odnosno deca koja žive u ustanovama socijalne zaštite.
"Više od 80 odsto dece koja žive u romskim naseljima je siromašno i zbog neuhranjenosti, bolesti i gladi četiri puta više romske dece zaostaje u razvoju u odnosu na nacionalni prosek. Svako sedmo romsko dete živi u kartonskoj ili limenoj kući, gotovo svako treće dete starijeg uzrasta puši, a skoro trećina dece osnovnoškolskog uzrasta uopšte ne ide u školu. Samo 13 odsto romske dece završava osnovnu školu, a svega četiri odsto njih ide u srednju školu. Stopa smrtnosti odojčadi i dece do pet godina starosti tri puta je veća u romskoj populaciji u odnosu na nacionalni prosek", zaključila je An Lis Svenson.
Statistička zanimljivost glasi da najsiromašnija domaćinstva u Srbiji više troše na duvan nego na obrazovanje dece. Svega devet odsto dece koja žive u najsiromašnijim porodicama pohađa predškolske ustanove, oni češće odustaju od osnovnog obrazovanja, a skoro dve trećine njih uopšte ne ide u srednju školu. Svaka peta devojčica koja odrasta u ekstremnom siromaštvu udaje se pre navršene 18. godine, a neuhranjenost i zaostajanje u rastu zabeleženo je kod petine najsiromašnije dece.
– Prema zvaničnim podacima, oko 6.000 dece sa smetnjama u razvoju prima tuđu negu i pomoć, a još 760 njih živi u ustanovama. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da ova deca nisu adekvatno uključena u zdravstveni i obrazovni sistem i da su izložena socijalnoj izolaciji, a roditelji te dece najčešće su prepušteni sami sebi i nemaju adekvatnu podršku države. U sistemu socijalne zaštite nalazi se i oko 7.500 dece bez roditeljskog staranja – u institucijama živi oko 1.700 njih, a u hraniteljskim porodicama odrasta oko 3.000 dece. Unicefova studija upozorava da deca koja žive u ustanovama pokazuju znake usporenog razvoja, neurološke poremećaje i probleme u emocionalnom vezivanju, a odsustvo porodične brige povećava šansu za asocijalno ponašanje i delinkvenciju – upozorila je Vesna Piperski-Tucakov, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Podaci izvedeni iz ove studije govore da većina roditelja u Srbiji smatra da je batina iz raja izašla – 40 odsto roditelja predškolske dece izjavilo je da je udarilo dete u nedelji koja je prethodila istraživanju. Nasilnom ponašanju nastavnika izložena je trećina dece u Srbiji, a četvrtina školaraca trpi maltretiranje svojih školskih drugara.
K. Đorđević
[objavljeno: 09.02.2007.]
.jpg)
