Izvor: Politika, 27.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašni žrtve zaraza
Prikupljeno oko 10 milijardi dolara za suzbijanje zaraza, ali borba protiv side, malarije i tuberkuloze u 2006. nije dala očekivan rezultat
VAŠINGTON – Osamdeset odsto žrtava zaraze su žitelji siromašnih zemalja, onih koje imaju najmanje uslova da se izbore sa opakim bolestima kao što je sida, malarija i tuberkuloza.
Tokom protekle godine, institucije širom sveta prikupile su oko 10 milijardi dolara za boru protiv zaraza, ali eksperti upozoravaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najveći donatori nisu dali onoliko koliko su obećali i da bi to moglo da dovede do velikog jaza između potrebnih i dostupnih fondova.
Sju Perez prati globalne zdravstvene trendove za američku nevladinu organizaciju RESULTS koja promoviše borbu protiv siromaštva. Po njenim rečima, borba protiv side, malarije i tuberkuloze u 2006. nije dala očekivan rezultat.
Prikupljeno je tek pola sredstava koja su donatori za tu namenu obećali. Ako se taj trend nastavi, upozorava Perezova, a prenosi Glas Amerike, jaz između potrebnih i dostupnih fondova će se povećavati.
"Za borbu protiv side projektovano je 18 milijardi dolara za 2007, a za 2008. godinu predviđeno je da se prikupe 22 milijarde. Međutim, trenutno se na borbu protiv side troši oko 8.3 milijarde dolara", ukazala je ona.
Slična je situacija i sa prevencijom tuberkuloze za koju bi, tokom naredne decenije, moglo da nedostaje čak 31 milijarda dolara. Za malariju bi, ako se sadašnji trendovi nastave, tokom narednih deset godina u proseku nedostajale oko tri milijarde dolara godišnje.
Industrijski najrazvijenije države okupljene u Grupi 8, uz multilateralne institucije poput Svetske banke i "Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije", najveći su donatori, a više od desetine ukupnih sredstava daju privatne fondacije, poput "Fondacije Bila i Melinde Gejts".
Ta fondacija je ove godine od jednog od najbogatijih ljudi na planeti, investitora Vorena Bafeta, dobila 30 milijardi dolara. Bafet smatra da svoje bogatstvo daje ljudima koji će ga upotrebiti bolje nego što bi on to učinio. Sju Perez kaže da su takvi humanitarni prilozi podstrek za Grupu 8 i druge donatore da ispune svoja obećanja.
Tokom 2006. godine organizacija koja okuplja 500 različitih svetskih institucija, pod nazivom "Partnerstvo za zaustavljanje tuberkuloze", objavila je da želi da do 2015. godine zaustavi rast broja obolelih. Ta organizacija je prikupila oko 2.5 miliona dolara, od 5.6 miliona koliko je procenjena potreba za 2007. godinu.
Pored toga, afrički lideri su na samitu u Nigeriji potpisali deklaraciju u kojoj su se obavezali da će do 2010. omogućiti univerzalan pristup lekovima i tretmanu sve tri zaraze: side, tuberkuloze i malarije.
Husen Kuvadija, sa katedre za istraživanje HIV/AIDS-a na medicinskom fakultetu "Nelson R. Mendela" u Južnoj Africi, podseća da je na samitu u Nigeriji naglašen izazov s kojim su, u borbi protiv tri velike zaraze, suočeni slabi zdravstveni sistemi afričkih država.
"Mnogi donatori se nadaju da će novac koji obezbede biti iskorišćen ne samo za tretman bolesti, već da će pomoći izgradnju održivog sistema zdravstvenih radnika i klinika koji će rešavati i svakodnevne nedaće siromašnog stanovništva", ocenio je Kuvadija i naglasio da dugoročno rešenje problema zavisi podjednako i od ekonomskog i od zdravstvenog aspekta.
Po njegovom mišljenu, moraju se rešiti krupna pitanja, bez obzira na to da li je reč o dugovanjima ili trgovinskim barijerama, da bi se omogućilo da se lokalne ekonomije razvijaju i postanu održive i tako afričke države budu u stanju da adekvatno brinu o svom stanovništvu.
Kuvadija želi da sve države ispune svoja obećanja kada je u pitanju prikupljanje fondova za borbu protiv tri smrtonosne zaraze, ali kaže da novac sam po sebi neće učiniti populaciju zdravijom. Po njegovim rečima, najveći izazov za lokalne vlade biće izgradnja stabilne ekonomije koja će moći da izdrži troškove adekvatne zdravstvene zaštite. (Fonet)
[objavljeno: 27.12.2006.]
