Izvor: Politika, 12.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sinu mrtav, porezniku živ
Iako je umro 1999, u 78. godini, Zdravku Đuroviću redovno stižu rešenja za plaćanje penzijskog osiguranja
Gornji Milanovac – Junak jedne Domanovićeve pripovetke, zaokupljen rodoljubljem, dugo navaljuje na vlast da ga pozove u vojsku. Međutim, godinama biva odbijan jer, prema dokumentu koji vlast poseduje, on je odavno umro. A kad se zaista upokojio, ne ispunivši dužnost prema svojoj zemlji i narodu, stiže mu poziv za vojsku jer je ustanovljeno da je ipak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << živ.
Sa sličnim „čehovljevskim slučajem" kuburi Živorad Đurović iz sela Ozrem. Živoradov otac Zdravko nije među živima već devet godina; nažalost, nije za svoje ukućane, ali jeste za poreznike i fondove penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Nedavno mu je filijala Poreske uprave uputila – baš na njegovo ime – rešenje o zaduženju za ovu godinu: 39.790,08 dinara doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i 22.246,31 dinar doprinosa za zdravstveno osiguranje.
– Od očeve smrti, ovakva rešenja stalno stižu, a meni je dosadilo da poreznicima iznova dokazujem da je Zdravko umro 24. decembra 1999. godine, u milanovačkoj bolnici, da smo dobili potvrdu lekara o smrti i pribavili izvod iz matične knjige umrlih. Znači, čovek je mrtav i stvarno i po zakonu. Uzalud, jer u Poreskoj upravi kažu da kod njih piše da je Zdravko još živ i da doprinosi moraju da se plate – govori nam Živorad.
Primećujemo da, osim ove ključne, u toj rašomonijadi ima još jedna nelogičnost. Zdravko Đurović je umro sa 77, a da je živ, danas bi imao 86 godina. Po kojem to zakonu čovek, makar bio i poljoprivrednik, treba da uplaćuje penzijski doprinos u osmoj i devetoj deceniji života? Kada će, onda, početi uplaćeno da se vraća kroz mesečne iznose preskromne seljačke penzije? Da nije žalosno, bilo bi smešno, ali u svakom slučaju je groteskno.
Očigledno je da je Zdravko već devetu godinu u „večnim lovištima", a očigledno se ne dokazuje – govorili su stari Latini. Sin mu Živorad je, najzad, digao ruke od dokazivanja poreskim vlastima da koverte sa rešenjima šalju na nemoguću adresu.
– Očeva sadašnja i poslednja adresa je: selo Ozrem, parcela u dnu groblja sa spomenikom nad večnom kućom. Evo, molim vas, slikajte ovo za novine, neka se vide ime i prezime, godina rođenja i godina smrti. Ako ni ovo ne bude dovoljno da rešenja o Zdravkovim doprinosima prestanu da stižu u našu kuću, onda ne znam šta bi drugo moglo biti – kivan je i ljut Živorad.
Boško Lomović
[objavljeno: 13/08/2008.]
