Izvor: Politika, 28.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simbolika broja devet
Glumac Nikola Krneta i doktorka Branka Bajić u maju će učestvovati u izgovaranju kolektivnog „da”
Branka Bajić i Nikola Krneta upoznali su se 1999. godine, a na kolektivnom venčanju za koje su se prijavili, od dvesta parova, oni su upisani pod brojem 99.
Branka je rođena u Beogradu 1978. godine. Završila je medicinski fakultet i pre nedelju dana dobila je stalno zaposlenje u Domu zdravlja Zemun. Nikola je diplomirao glumu na BK akademiji u klasi Feđe Stojanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Miše Vukobratovića.
Već dve godine stanuju u iznajmljenom stanu u Novom Beogradu. Sreli su se u Knez Mihailovoj ulici, gde je budući glumac, pre nego što je angažovan u predstavama Milana Karadžića, Egona Savina, Kokana Mladenovića, Siniše Kovačevića, prodavao naočare za sunce. Tada nije bio glumac.
– Skoro deset godina smo zajedno. Sestre su videle tekst o kolektivnom venčanju i dale nam broj telefona. Danima smo razmišljali šta da radimo. Nismo iz te priče. Mislili smo – tu se prijavljuje veliki broj ljudi i nemamo šanse. Naše venčanje se nikada nije dovodilo u pitanje, samo su nas sada ubrzali. Stalo nas pitaju– kada ćemo da se venčamo. E, pa, poštovana rodbino, pravo je vreme – počinje priču Nikola Krneta.
On kaže da nema stalni pozorišni angažman i ako uspe da snimi televizijsku reklamu to će im donekle popraviti prosek.
– Kada smo, pre dve godine, počeli da živimo zajedno, prvo smo skupili pare za stanarinu za šest meseci. I tako opet. Sada nam sigurnost uliva stalno zaposlenje koje je dobila Brankica – kaže mladi umetnik.
Ovaj par ne razmišlja o klasičnom venčanju. Za kolektivno venčanje se nisu prijavili zbog glamura, niti zbog lične promocije. Novčani momenat je bio presudan.
Brankica je odrasla na Novom Beogradu kod „Fontane”, gde joj žive roditelji. Nikolini imaju kuću u Kaluđerici.
Budući da se bave sasvim različitim profesijama, interesovalo nas je kako će uspeti da usklade budući životni ritam.
– Poziv Nikolin je vrlo neobičan. Umetnički svet je poseban. Ima dosta egocentrizma, privlačenja pažnje i uobraženosti. Nekada pomislim da neću izdržati do kraja taj njegov svet. Nije lako. Tempo života nam je potpuno različit. Ja ležem u 10 sati uveče, ustajem u pet ujutru. Njegov posao je noćni. Najteže mi pada kada ne možemo da se uskladimo – kazuje mlada doktorka.
Ono što ovo dvoje ljudi koji planiraju da stanu na zajednički „ludi kamen” zbližava jeste i ljubav prema životinjama i sportu. U slobodno vreme bave se planinarenjem, voze rolere, a Nikola je opčinjen vodenim svetom i ronjenjem.
A. Marković
[objavljeno: 29/03/2008]
