Izvor: RTS, 09.Apr.2021, 21:00
Silovanje nije gluma, mediji nisu sudnica
Žrtve seksualnog nasilja često nisu u stanju da ispričaju da im se nasilje dogodilo i zbog toga je veoma važno kako se o tome izveštava u medijima. Manipulisanje ili izmišljanje izjava žrtava šteti i podstiče polarizaciju u društvu, rečeno je u emisiji "Oko" koja se bavila temom seksualnog nasilja i načinom na koji se o njemu govori u javnosti.
Seksualno nasilje je zločin, a silovanje čin nasilja, dokazivanja moći i kontrole, a ne seksa. Većinu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << silovanja počine osobe koje žrtva poznaje. Sa druge strane, zabluda je da su neke od žrtva "same tražile to što su dobile", da žrtve lažu o seksualnom zlostavljanju da bi spasle svoju reputaciju. Niko ne traži da bude zlostavljan ili povređen.
Jugoslovenska glumačka zvezda Merima Isaković poslednja je u nizu žena iz Srbije i regiona, koja je javno progovorila o seksualnom nasilju i zlostavljanju. Ona je u tekstu za Nedeljnik optužila kolegu, glumca Branislava Lečića. Prethodno ga je za silovanje optužila glumica Danijela Štajnfeld.
Novinar "Nedeljnika" Aleksandar Đuričić, koji je radio tekst, kaže da je s Merimom Isaković kontaktirao kako bi radio intervju a da mu je ona rekla da ima nešto važno i potresno da ispriča, a to je događaj od pre 43 godine.
"Ona je tu priču smestila u neku svoju fioku i rešila da je ispriča u knjizi koju piše ali bez namere da otkrije identitet počinioca. Međutim, kada je čula za slučaj Danijele Štajnfeld, odlučila je da ispriča svoju priču i otkrije identitet. Ona je u razgovoru koji smo vodili, opisala čin seksualnog nasilja koji se nije završio silovanjem. Druga je stvar kako su to posle drugi preneli, i kako se pojavila reč silovanje, da li su to uradili iz neznanja ili sa lošom namerom", istakao je Đuričić.
Sociolog Slobodan Cvejić kaže da u našem društvu postoji oštra podeljenost javnosti što je između ostalog posledica velike polarizacije na medijskoj sceni koja projektuje takvu situaciju.
"Veoma je važno da se to ublaži, jer naše društvo prolazi kroz retradicionalizaciju, a još smo u procesu transformacije. Imate jaku frustraciju kod ljudi a mediji ne odgovaraju na adekvatan način", navodi Cvejić.
Advokatica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović kaže da izveštavanje sigurno ima uticaj i na one koji postupak vode.
"Treba uvek pohvaliti profesionalce i njihov rad, kako među onima koji vode postupak tako i pozitivne primere izveštavanja. Problem je kada se izmišljaju izjave koje nisu date u postupku i ako nemate reakciju tužilaštva onda će mediji koji to rade nastaviti sa pisanjem neistina", objašnjava Macanovićeva.
Otvoriti prostor da žrtve govore o traumi Dobro izveštavanje u ovim slučajevima ohrabrilo je druge žene da prijave nasilje za razliku od onih koji su ponovo proživljavale traumu zbog izveštavanje tabloida.
"Žrtve koje su prijavile nasilje uglavnom ne žive ovde, očigledno je potrebno izmestiti se iz ove sredine, jer je pitanje kako bi prošle da su tu", podsetio je Đuričić.
Vanja Macanović kaže da nije dobar način ni da žrtve budu u fokusu medija, da gostuju, daju izjave, jer one mogu kasnije da budu zloupotrebljene, ali kaže da su za analizu interesantne izjave onih koji su optuživani za nasilje.
"Svi oni koji su optuženi za ovu vrstu nasilja govore na isti način i ako imamo pretpostavku nevinosti za okrivljenog, moramo da imamo i pretpostavku nevinosti i za žrtvu", rekla je Macanovićeva.
Sociolog Cvejić kaže da kada govori o retradicionalizaciji, misli na to da se naše društvo u poslednjih desetak godina vraća nekim vrednostima za koje smo mislili da smo ih prevazišli i to se vidi u javnom diskursu.
"Činjenica je da su ljudska prava, rodna prava savremena tekovina o kojima ne bi trebalo raspravljati ali to treba da bude u svesti većine ljudi. Ako vi imate komentare samih žena koje kažu da je neko provocirao i tražio nasilje jer se ponašao ovako ili onako onda to ide jako teško", objasnio je Cvejić.
On smatra i da ovakve situacije ne treba iskorišćavati da bi se kompenzovala neka druga frustracija.
"Moramo da upostavimo standard po kome će se ubuduće postupati", rekao je Cvejić.
Vanja Macanović ističe značaj pokreta kao što je "Me too" ali i regionalnog "Nisam sama" koji su otvorili prostor da žrtve seksualnog nasilja podele svoje strašno iskustvo.
"Jer nas naš mozak štiti od traume i često žrtva ne može da govori o tome i treba da prođu godine rada sa tereapeutom da bi mogle to da uradite", istakla je Macanovićeva.
.jpg)
