Izvor: Politika, 20.Nov.2011, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sijalica u džaku
Istraživanje profesora dr Momčila Vujičića: kompaktne fluorescentne sijalice kao ekološki problem i tržišna obmana
Čačak – Dok se kod nas uveliko promovišu štedljive, fluorescentne sijalice radi smanjenja potrošnje električne energije, one sve više brinu svetske naučnike i ekologe jer sadrže od 1 do 25 miligrama visokootrovne žive. Takođe problem, samo naš, jeste činjenica da nijedna od 40 štedljivih sijalica raznih proizvođača nema snagu koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istaknuta na kutiji, već daleko manju.
Ovo je u razgovoru za naš list saopštio dr Momčilo Vujičić, vanredni profesor Tehničkog fakulteta u Čačku za oblast industrijske elektroenergetike. On je svoj najnoviji naučni rad posvetio temi zamene klasičnih, volframovih sijalica koje će 1. septembra iduće godine konačno da budu uklonjene sa tržišta Evropske unije i trajno zamenjene štedljivim. Istovremeno, sproveo je praktično istraživanje u našim uslovima.
– U laboratoriji na Fakultetu, novim mernim instrumentom testirao sam po 40 svetiljki iz obe kategorije, nabavljenih u maloprodaji. Tako sam utvrdio, najpre, da nijedna fluorescentna sijalica nije imala nazivnu snagu. Recimo, iako su deklarisane na 40 vati, kod te grupe sijalica izmerio sam pojedinačnu snagu od samo 9,24 do 25,23 vati. Sa druge strane, kod volframovih sijalica deklarisana i stvarna snaga mnogo su približnije pa, recimo, sijalica od 200 vati ima realnu snagu od 192 – objašnjava dr Vujičić.
Tako je i sama nabavka štedljivih svetiljki postala mačka u džaku. Profesor je, dalje, u svom radu izučavao prednosti i mane starih, pre 130 godina patentiranih sijalica sa užarenim vlaknom koje sada odlaze u prošlost, i fluorescentnih nastalih pre 25 godina. Stare su rasipnici jer 90 odsto električne energije pretvaraju u toplotu a samo 10 odsto u svetlost, i imaju vek trajanja od oko 1.000 sati, dok nove troše pet puta manje struje, mnogo duže traju, samo što su od 15 do 20 puta skuplje od klasičnih. Vek štedljivih je do 15.000 sati ali jedino u idealnim uslovima (da rade po 2,7 sati dnevno), dok realno te sijalice, naročito ako pripadaju jevtinijem brendu, traju 2.000-3.000 sati.
Za izradu stare sijalice potrebni su staklo, lim, bakar, kalaj i volfram, a za novu, pored prva četiri elementa, još i živa, olovo, antimon, barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink – berilijum-silikat, kadmijum-bromid, jedinjenja vanadijuma, torijum i plastika koja se raspada u razdoblju od 100 do 1.000 godina. Proizvodnja jedne fluorescentne sijalice zahteva 3.500 puta više struje nego za volframovu, dok je u reciklaži taj odnos 10 prema jedan.
– Izraelski naučnici sa Univerziteta u Haifi tvrde da štedljive sijalice mogu da izazovu rak dojke ako se dugo koriste. Stručnjaci berlinske laboratorije „Alab” otkrili su da fluorescentne sijalice, kada su upaljene, ispuštaju kancerogene hemikalije, fenol, naftalen i stiren. Institut u Engleskoj dokazao je da opada imunitet svake osobe koja je izložena svetlosti fluorescentne sijalice – ističe dr Vujičić.
On u radu navodi da u Kaliforniji više nije dozvoljeno bacanje fluorescentnih sijalica u smeće, zbog opasnosti da živa dospe na deponiju i dalje u prirodu.
– Uputstvo Agencije za zaštitu životne sredine SAD određuje da se, posle loma fluorescentne sijalice, prostorija napušta i provetrava 15 minuta, ostaci se nikako ne smeju sakupljati rukama već lepljivom trakom, obavezno je brisanje poda vlažnom krpom. Sva sredstva upotrebljena za čišćenje, uključujući i džakčić iz usisivača, upakuju se u dobro zatvorenu kesu i bacaju zajedno sa odećom ili posteljinom na koju su pali delovi sijalice.
Vujičić tvrdi da se smanjenje globalne emisije ugljen-dioksida teško može postići ovom zamenom sijalica.
– Uzimajući u obzir ukupan energetski bilans proizvodnje, transporta, upotrebe i reciklaže fluorescentnih sijalica, njihova masovna upotreba nije odgovor na problem globalnog zagrevanja. Jer, na osvetljenje otpada samo oko 5 odsto električne energije utrošene u stanovima. Racionalnijim korišćenjem bojlera, klima-uređaja, šporeta ili mašine za rublje može se ostvariti znatno veća ušteda nego zamenom klasičnih sijalica.
Profesor naglašava da se u Srbiji sa proizvodima koji sadrže živu postupa nepropisno. Ne poštuju se zakonske obaveze da se na njima označi prisustvo žive ako je sadrže, niti je normiran način odlaganja iako je reč o opasnom otpadu.
– Otuda je iznenađenje da su građani Srbije pokazali zapanjujuću svest kada su iz naših izlaganja u medijima saznali za ove proizvode. Redovno nam se javljaju, čak su pronašli i načine kako da ih bezbedno čuvaju pa, recimo, baterije odlažu u staklene tegle ili u podrumima drže otrovan otpad. Primer: ako je razbijena ili pala u vodu mala tablet baterija za sat, koja sadrži 20 miligrama žive, zagadiće 20.000 litara vode i učiniće je neupotrebljivom za piće – opisao je dr Vujičić.
Gvozden Otašević
objavljeno: 20.11.2011.
.jpg)
