Izvor: Politika, 03.Jan.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šifranti tu i tamo

Prepiska srpskih diplomata iz predstavništava po svetu s centralom u Beogradu, nalazi se pod šifrovanom zaštitom, a stvar je procene Ministarstva spoljnih poslova u koje diplomatske misije se šalju obučeni šifranti, tvrdi „Politikin” izvor iz vrha srpske diplomatije. Polemike o navodno lakoj čitljivosti naših diplomatskih telegrama, izveštaja i ostale vrste pošte, vođene su poslednjih dana, naročito posle tvrdnji da su, posle petooktobarskih promena, nove vlasti šifrantima dali voljno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i osetljive izveštaje učinili vidljivim mnogim stranim očima. 

Obaveštajno-diplomatska škola mišljenja koja zastupa stav da su demokratske vlasti naivno poverovale da Srbija pred novostečenim zapadnim zemljama nema šta da krije, navodi da su nekoliko godina posle pada Miloševića, ambasade i konzulati širom sveta ostavljeni bez kriptozaštite. Prema tim tvrdnjama, kao i svedočenju u to vreme otpuštenih diplomata, kriptozaštita je vraćena posle odlaska Gorana Svilanovića s mesta šefa diplomatije.

Eventualnu bojazan da bi depeše naših diplomata mogle biti lako čitane, pojačava činjenica da je Ministarstvo spoljnih poslova, od decembra 2007. godine, usvajanjem Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, ostalo bez svoje obaveštajne službe – čuvenog SID-a, odnosno Službe za istraživanje i dokumentaciju. Naš izvor iz vrha srpske diplomatije, međutim, kaže da SID nikada nije imao veze s šiframa i kriptozaštitom, već je to bilo u nadležnosti Centra veza pri Ministarstvu spoljnih poslova. 

– Tako je i danas. U ministarstvu postoje profesionalci koji rade samo te poslove, ali njih nema u tolikom broju da bi bili u svim ambasadama Srbije. Stvar je procene ministarstva spoljnjih poslova gde će se slati takav čovek i gde je potrebna takva vrsta zaštite. Podrazumeva se da ambasade u najvažnijim zemljama za nacionalne interese Srbije, imaju takve ljude u svom osoblju. To, međutim, ne znači da, ako negde nemamo šifranta – da nemamo šifru. Tada taj posao mogu da rade i diplomate. Neko je iz osoblja zadužen da to što pošalje, obradi na odgovarajući siguran način. To, takođe, nije samo naša praksa. I ostale zemlje rade na sličan način. Ne šalju sve

države šifrovane poruke sa svake kote na svetu – kaže naš sagovornik, precizirajući: „Nije isto slati poruke iz, recimo, temišvarskog konzulata i ambasade u Tripoliju”.

Nekadašnji šef SID-a Goran Petrović koji je pre odlaska na mesto prvog špijuna diplomatije, bio prvi postpetooktobarski šef DB-a, posle smene Radeta Markovića, potvrđuje da je nedostatak finansija uslovio da određena diplomatsko-konzularna predstavništva ostanu bez zaštićene vrste veza.

– Ogromna većina poruka iz diplomatskih predstavništava ide šifrovanim putem. Smanjenje broja šifranata posle petog oktobra je imalo veze s finansijama i kadrovima, a ne s pričom o našim prijateljima i neprijateljima s zapada. Niko nije nikada ukinuo kriptozaštitu. Zabuna potiče odatle što su, usled štednje, najviše otpuštani domari, vozači i – šifranti – navodi Petrović i podseća da je pre Drugog svetskog rata rata, naša ambasada u Berlinu imala između 30 i 40 zaposlenih. Danas, nekoliko puta manje.

Petrović kaže da je, tokom njegovog mandata u SID-u, u jednom danu, trebalo smanjiti broj diplomata za čak oko 300 mesta. To su bili radnici na mestu bezbednosti i tada je, ističe Petrović, napravljen „pravi pokolj bezbednosnih struktura u Ministarstvu spoljnih poslova”. Za utehu, i sadašnji „Politikin” izvor, i Goran Petrović, potvrđuju da u ambasadama u Vašingtonu, Briselu, Parizu, Londonu, ili Moskvi, još nisu redizajnirane takozvane kriptosobe, odnosno elektronski centri opremljeni radio-stanicama, faksovima, printerima, računarima. Ove prostorije su, uz gluve sobe – zaštićene od prisluškivanja – uglavnom najinteresantnija mesta za uši i oči stranaca.

Diplomate zato znaju da je nemoguće emitovati diplomatski izveštaj bez kriptozaštite, jer je jednostavno nepristojno da jedna zemlja ostane bez tajni ili elementarne diplomatske diskrecije. Zato bi bilo zaista neverovatno da naši službenici sadržaj nekog važnog razgovora šalju faksom ili elektronskom poštom. Osim ako nemaju nameru da pišu za neki budući Vikiliks.

Aleksandar Apostolovski

objavljeno: 04.01.2012.

Nastavak na Politika...