Izvor: Politika, 02.Dec.2012, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest decenija Muzeja Nikole Tesle
Radno obeležavanje jubileja. – Više od 30.000 ljudi posetilo muzej. – Izložbe videle na desetine hiljada ljudi. – Formirani novi depoi. – Uskoro elektronska čitaonica. – Na proleće startuje Teslapedija. – Počela obrada desetina hiljada novinskih isečaka
Muzej Nikole Tesle 5. decembra obeležava 60 godina od osnivanja, pošto je na taj dan 1952, odlukom jugoslovenske vlade, započela život ova ustanova, jedinstvena u svetskim razmerama.
Unazad desetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina svedoci smo snažnog talasa svojevrsne teslamanije, o čemu svedoči i izuzetno interesovanje ljudi sa svih strana sveta koji u sve većem broju posećuju Muzej Nikole Tesle ili „okupiraju’ muzejski sajt, pogotovo kada se obeležava neki od važnih datuma iz Tesline biografije.
„Više od 30.000 ljudi je do sredine novembra posetilo muzej, a gotovo polovina njih su stranci. Naše izložbe u zemlji i u inostranstvu videle su na desetine hiljada ljudi’, kaže direktor muzeja Vladimira Jelenković, s kojim razgovaramo o tome kako muzej obeležava 60. rođendan.
„Maksimalno radno, zbog čega u ovoj godini nismo imali nijedan dan praznog hoda. Gostovanje u Madridu, da navedem taj primer, gde je u Kraljevskoj akademiji dva meseca bila naša izložbena postavka, učinila je da interesovanje za Teslu na tom novom, španskom jezičkom području, bukvalno, eksplodira. Izvanredno su izveštavali o izložbi i pisali o Tesli svi mediji, a taj talas ne posustaje. Tamošnja javnost se sada uključila u akciju da se otkupi Teslina laboratorija na Long Ajlendu. Na španskom je objavljena i Teslina autobiografija, a sa izdavačem smo ostvarili izvanrednu saradnju.’
„Izuzetan odjek imale su izložbe o Tesli prikazane u Zrenjaninu, Kraljevu, Paraćinu, Užicu, a sada i u Nišu, pošto je zaokružen projekat 3D animacije Tesline zaostavštine, na kome izuzetno dobro sarađujemo s niškim Elektronskim fakultetom. Izložba je održana i u selu Kleku, u kome podignut i spomenik Tesli.’
„Sve to’, naglašava Jelenković, „svedoči o potpunoj otvorenosti muzeja prema svima i spremnosti da sarađujemo sa svima, kod nas i u inostranstvu.’
„Finale će biti obeleženo 7. januara, otvaranjem izložbene postavke koja će povezati 70 godina od Tesline smrti i 60 rođendan muzeja’, kaže naš sagovornik.
U senici izdavaštva i izložbenih aktivnosti, koje privlače izuzetnu pažnju javnosti, u muzeju traje paralelni rad na nizu projekata stručne obrade artefakata koji vode ka ostvarenju dva ključna cilja.
„Prvi cilj je da se na najbolji način zaštite svi raznovrsni delovi te zaostavštine, a drugi je da se kroz realizaciju različitih projekata konačno omogući javno korišćenje arhivskog Ličnog fonda Nikole Tesle (LFNT)’, kaže Mladen Vujović, pomoćnik direktora. U projekte su, tokom vremena, uključivani i vrhunski stručnjaci sa strane, od konzervatora do eksperata za razvoj i proizvodnju sofisticiranih uređaja koji garantuju vrhunsku zaštitu Tesline zaostavštine.
„Konačno su formirani i u velikoj meri opremljeni novi depoi i u njih su premešteni različiti artefakti, koji se čuvaju po najvišim standardima svih zastupljenih struka. Zahvaljujući sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i informisanja, nabavljene su nove metalne komore za smeštaj i čuvanje Tesline lične biblioteke. Tako će do kraja godine i poslednji deo njegove zaostavštine, koji je sada smešten u radnim prostorijama, biti prebačen u novi depo. Oslobođen je prostor za buduću elektronsku čitaonicu. Predstoji nam njeno opremanje mobilijarom, računarima i drugom opremom’, saznajemo od Vujovića.
U završnoj fazi je izrada i dva preliminarna inventara koji će biti osnova za javnu dostupnost LFNT, odnosno za uvid i pregled dokumenata u elektronskoj čitaonici, ili van nje, preko interneta. Takođe je pri kraju rad na normativnom uređenju čitavog sistema korišćenja i utvrđivanja procedura za buduće korisnike.
„Kada u prvoj polovini iduće godine postavimo na sajt muzeja deo bibliografije radova Nikole Tesle i o njemu, posvećen serijskim publikacijama – novinama’, kaže Vujović, „faktički će započeti život i ranije definisani, ambiciozni projekat Teslapedije.’
Naročitu važnost ima započeti projekat obrade novinskih isečaka članaka iz Tesline lične zaostavštine i iz eksternih izvora. „U ovom momentu, ne može se reći koliko tačno ima tih članaka (dokumenata), ali je sigurno da ih ima na desetine hiljada!’, tvrdi Vujović i kaže da knjige s novinskim isečcima i isečci koji nisu ukoričeni, listovi iz novina i cele novine, čine jednu posebnu dokumentacionu celinu izvora.
„Naučna, stručna i svaka druga javnost ni ne sluti šta je sam Nikola Tesla tvorio i kakvu je moćnu mrežu izvora informacija i saznanja imao, a novine i časopisi u obliku isečaka, već sami za sebe, a pogotovo kad se spregnu sa ostalim pisanim delovima njegove zaostavštine, otvoriće potpuno nova polja i teme istraživanja.
Upravo ti isečci svedoče da je Tesla razvio sistem klasifikovanja i korišćenja štampe i časopisa koji danas poznajemo na internetu. U tom smislu, moglo bi se reći da je on organizovao svoj ’papirni internet’ koji mu je uvek bio pri ruci’, kaže Vujović.
Uvid u ovo dokumentaciono blago ne bi bio moguć da beogradska firma DAS nije prenela svoj moćan, specijalizovani skener BookEye 3 s pratećim softverom u muzej. Direktor DAS-a Igor Knežević, specijalista za digitalizaciju knjiga i novina, već duže vreme radi na projektu digitalizacije i optičkog iščitavanja „Politike’.
Zahvaljujući naročitoj organizaciji rada, jedinstvenoj metodologiji i vrhunskom profesionalizmu angažovanih, kolekcija Teslinih isečaka iz novina i časopisa će u fazama biti dostupna preko sajta muzeja od proleća iduće godine.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 02/12/2012
