Izvor: Danas, 05.Nov.2014, 02:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Septička jama inih
Otkud Vi, Pakoviću?! I još ste se nešto i ražestili. Da li ste se to možda vi učitali u mom tekstu o propalim pesnicima? Te ste odmah potegli paškvilu. A ja se samo bavila fenomenom. Ime vam ne pomenuh. Kao ni spisateljici kojoj se preporučujete za zaštitnika (advokata, te sudiju koji je već doneo presudu po kratkom postupku) i promotera - ali ne treba to njoj, verujte.
Naročito od takvih koji bi da jednoj ženi oduzmu ime i time je učine nevidljivom (pogledajte po >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << feminističkim teorijama nešto o tome) kao što vi pokušaste sa mnom da bi drugoj dali primat.
Muška posla! Zavadi pa vladaj. Lukavština nižeg reda, kao i ta što ste čekali tri dana da odgovorite na moj tekst, e, da istekne vreme Sajamskom vodiču, u kome smo oboje imali po rubriku. Da bi tako vaša ostala zadnja, po oprobanom patrijarhalnom modelu.
Sve govori da vas je zaboleo moj traktat o propalim pesnicima, pa ste isplivali iz septičke jame kao ogoljen patrijarhalac, ginofob i mizogin (to obično ide u paketu) - jedino se tako može označiti vaš pokušaj da mi uzmete ime nazivajući me jednom domaćom pesnikinjom. Ali okasnili ste, moj Pakoviću, ime mi stoji na više od dvadeset knjiga, da ne ubrajam prevedene, antologije, itd. Ono što brine je vaša neoriginalnost, sve ovo činite po preslikanom modelu Prvog mrzitelja novinarstva, koji vam je izgleda veliki uzor, papa. Ne odoleste da ne pomenete kako sam papir (svog govora) držala u čipkanim rukavicama, što je klasičan primer patrijarhalnog malograđanina, koja bi da nam (ženama) propiše kako se imamo obući za palanku.
A onda ste pokušali da falsifikujete moj govor ocenjujući ga "političkim pamfletom generalno uperenim protiv vlasti kao takve". Naprotiv, govorila sam direktno (kao i obično), po tome se vaše pisanije i moje pisanje vrlo razlikuju. Pesnici ne pišu generalno. To beše odgovor tadašnjem ministarstvu kulture na najavljen projekat patriotske kulture. No, vašoj raboti to nikako nije išlo u prilog, jer vaša je teza trebalo da pokaže kako ovde neka (!) pesnikinja otvara Sajam knjiga u čipkanim rukavicama, te nešto uopšteno pripoveda, dok druga spisateljica proterana iz septičke jame u progonstvu piše svoja remek-dela. Isuviše providno i već viđeno. Bljak!
Nego, dobro bre, Pakoviću, lepo je što vi kao viđeni borac i Pravednik branite koleginicu oteranu iz septičke jame još pre dvadeset i pet godina. Ali, Pakoviću, gde ste bili tada da je odbranite i da je zaustavite da ne ode. Ništa ne učiniste, pa što meni ne javiste. Kako branih Đoga i Brovinu, a što ne bih i Dašu Drndić. Možda Beograd ne bi postao septička jama iz koje sada jedva dižete vrat, pa ipak vaš glas daleko se čuje. Onda ste mukajet, a sad pišete prilog na popularnu temu kulture sećanja.
Ili, zašto, recimo, Pakoviću zemljače, mene domaću pesnikinju ne braniste od Obraza kada mi je ono oktobra 2000. nalepio svoje fašističke nalepnice na kućnim vratima. Niste bili tu ili ja nisam in, tek domaća pesnikinja. Ne odoh tada nikuda, a možda biste i mene sada branili. Jer, braniti domaće nije probitačno. Nažalost, ovakvom vašom paškvilom, Pakoviću, osim što ste se pridružili svom novinarskom idolu, pridružili ste se i Obrazu i Pečatu, i oni su me čašćavali paškvilama iako iz sasvim suprotnih pozicija.
No, ne znam, Pakoviću, jedno, otkuda tolika vaša da izvinete - napižđenost, treba da ste zadovoljni, ostvarili ste lepe rezultate u novinarstvu, stekli ime, nove prijatelje, novo odelo... Vredni ste, radni, hoće vas nagrade, strani grantovi. A vi se setili "domaće pesnikinje", ali nećete da joj ime izgovorite, iako ste ga negda na kućnim vratima čitali, ako većma ne na knjigama (dočim da poeziju, vašu prvu ljubav prezirete, kao i ini - o kojima pisah). Neću komentarisati vaše poslednje obraćanje meni, jer je bedasto sa sve istrošenom od zloupotrebe metaforom o palanci.
Vi takav retor koji je umeo učene lekcije deliti, najednom tanko i jeftino. Čime vas toliko zadužih da ispljunete toliko uvreda i kvalifikacija, osim što je, slutim, u pitanju vaše lično prikazanije, i preporučivanje. Što se pak tiče moje sporne rečenice koja je vas čistunca sablaznila, priznajem, izazvala me je rima, znate kako je sa pesnicima, ne odolevaju uvek jezičkim vratolomijama. Da, nekorektna je, neću više, ipak je to vaš zabran u kome ste car. Eto, Pakoviću, nateraste me da se sa vama brčkam u sveopštoj septičkoj jami. No, slutim, sa tom vašom žestinom, život ćete dati da je očistite.
Toliko od domaće pesnikinje koju možete čitati, ako vam se eventualno prohte i na engleskom, ili recimo nemačkom, ako se sramite katkad ovoga na kome ste prinuđeni da pišete.
