Izvor: Politika, 10.Mar.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seoske patrole sprečavaju odlaganje otrova
U Krnjevu, nedaleko od Velike Plane, opšta mobilizacija meštana zbog odluke da se u napuštenim vojnim magacinima skladište toskične materije
Krnjevo živi u neformalnom vanrednom stanju. Na crnim platnima, razvučenim visoko preko glavne ulice, ispisane su parole: „Stop otrovima”, „Zdravo selo, zdrava okolina”, „Hoćemo i mi da postanemo roditelji"”. Seoski dobrovoljci ipak su se povukli sa terena, posle jednomesečne blokade nekadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompleksa vojnih magacina, opasanih bodljikavom žicom. Dvadesetčetvoročasovne straže ispred dugačkih sivih građevina, opkoljenih visokim hrastovim drvećem, zamenile su jednočasovne patrole doborovoljaca kriznog štaba, koje je formirala mesna seoska kancelarija.
– Ako treba, sprečićemo silom skladištenje hemijskih otrova u selu – kaže Nenad Marinković, šef kriznog štaba, posle još jednog dnevnog brifinga sa najbližim saradnicima.
Opšta mobilizacija meštana u selu sa oko 4.000 stanovnika, nedaleko od opštine Velika Plana, proglašena je kada su se radnici riječke kompanije za manipulaciju toksičnim materijama „Ekotank” pre oko mesec dana približili napuštenim vojnim magacinima.
– Povlačenjem straža, poručujemo vladi da smo fini i civilizovani. Želimo da se problem reši u institucijama – poručuje sekretar mesne kancelarije Milan Perić.
Od institucija je sve i počelo: U skladu sa zaključkom Vlade Srbije od 25. juna 2009. godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odlučilo je da će se posebne vrste otpada skladištiti na lokaciji u Krnjevu, na prostoru u vlasništvu Republike, datom na korišćenje Ministarstvu odbrane. „Posebne vrste otpada su”, kako se veruje, pesticidi sa isteklim rokom, ostaci boja i kancerogeni lizol, otrovno i veoma jako dezinfekciono sredstvo, čija je upotreba zabranjena pre 15 godina.
Prema ranijim saopštenjima Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, otpad će u skladištima biti privremeno – ne duže od 12 meseci – uz obezbeđenu protivpožarnu zaštitu, nadzor i fizičko obezbeđenje.
Meštani i opštinske vlasti Velike Plane nisu se složili sa ovim obrazloženjem, smatrajući da je nadležno ministarstvo postupilo protivno odredbama zakona. Oni smatraju da su prekršene odredbe člana 7 „Pravilnika o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija”, koje je usvojilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja.
– Naseljene kuće nalaze se svega nekoliko stotina metara od magacina, iako prva odredba ovog člana kaže da se otrovi mogu skladištiti najmanje pet kilometara od najbližih naselja. Zatim, druga odredba člana 7 kaže da se otpad ne može skladištiti bliže od tri kilometra od zaštićenog prirodnog dobra, odnosno spomenika kulture. A u blizini magacina nalaze se najstarija seoska osnovna škola u Srbiji, kao i crkva Svetog velikomučenika Georgija, podignuta u prvoj polovini osamnaestog veka – objašnjava šef seoskog kriznog štaba, upozoravajući: „Magacini su na najvišoj koti u selu, a sedamdesetak metara niže nalazi se 18 izvorišta vode, od kojih se četiri koriste za snabdevanje sela pijaćom vodom. I, ono najvažnije: tu vodu koristi oko 300 đaka Osnovne škole „Vuk Karadžić”. Šta će se desiti i ko će odgovarati ako se otrovi izliju i zatruju vodu?”
Za meštane je naročito zapaljiva sledeća činjenica: 300 metara daleko od napuštenih vojnih magacina, koji se rekonstruišu u skladišta toksičnog otpada, u mulju je već 11 godina „zakopan” neeksplodirani projektil NATO-a. Lokalne vlasti pridružile su se seoskom pokretu otpora. Predsednik Skupštine opštine Velika Plana, Dušan Marić, pokrenuo je inicijativu za zasedanje parlamentarnog Odbora za zaštitu životne sredine. Predsednik Odbora Čedomir Jovanović prekjuče je zakazao sednicu, ali se na njoj nisu pojavili članovi iz redova vladajuće koalicije.
Članovi Odbora iz opozicionih stranaka zatražili su od Vlade Srbije da poništi odluku o skladištenju opasnog otpada u mestu Krnjevo, s obrazloženjem „da nije ispoštovana zakonska procedura ni urađena procena uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi”.
Dušan Marić nam kaže da lokalna uprava Velike Plane nije obaveštena o skladištenju otpada, iako je morala biti obaveštena po zakonu, ukazujući da je van svake pameti da se usred naseljenog sela, usred Pomoravlja, u blizini škole, skladište opasne materije. Prema njegovim tvrdnjama, nije sačinjena ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu, niti je firma, koja je na tenderu dobila posao odlaganja otpada, obezbedila građevinsku dozvolu.
--------------------------------------------------------------------------
Nije trajno, nego privremeno
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje juče su demantovane optužbe da su prekršene odredbe pomenutog člana 7 Pravilnika o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. U pisanom odgovoru „Politici”, Ministarstvo je obrazložilo da je privremeno skladištenje opasnog otpada regulisano članom 4 „Pravilnika o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija”, po kojem se klasifikovani i na propisani način obeleženi opasni otpaci iz privremenih skladišta odlažu na posebno uređeni prostor. Prema obrazloženju Ministarstva, član 7 definiše lokaciju skladišta, a ne privremenog skladišta, tako „da se ne može govoriti o grubom narušavanju citiranog podzakonskog akta. „Odnosno, član 7 je irelevantan za privremeno skladištenje”, navode u Ministarstvu.
Na pitanje, da li je urađena studija o uticaju na životnu sredinu, iz Ministarstva je odgovoreno da „shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nema osnova za izradu Studije uticaja.
U Ministarstvu takođe odbijaju mogućnost ugrožavanja izvorišta vode koje koriste meštani sela i učenici OŠ „Vuk Karadžić”.
„Karakteristike zatvorenog privremenog skladišnog prostora, dvadesetčetvoročasovni video nadzor, fizičko obezbeđenje, propisana ambalaža, način skladištenja i primenjene tehničko-tehnološke mere zaštite, u potpunosti eliminišu bilo kakvu mogućnost štetnog delovanja na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu”.
MMF pio vino u Krnjevu
Delegacija MMF-a je tokom nedavnih pregovora sa zvaničnicima iz Srbije, boravila u Krnjevu, ali motiv njihove posete nisu bili ekološki problemi, već obilan ručak i obilazak vinarije „Radovanović”. Članovi misije MMF-a i čelnici „Fijata” gostili su se uz 10 vrsta vina, a vođa puta bio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 11/03/2010.]
