Izvor: Danas, 07.Apr.2015, 09:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senka senke
Među prvim političkim teorijama koje brucoši na Fakultetu političkih nauka temeljno akademski, a ne gimnazijski obrađuju jeste Platonova "Država", i alegorijski opis u kome ljudi vide samo "senke na zidu", a ne stvarnost i događaje u pravom svetlu.
Reč "senka" je ovih meseci i u državi Srbiji, u i te kakvoj političkoj upotrebi, pošto je glavna opoziciona stranka DS posegla za metodom borbe "vlada u senci", kojim se ide izjavom na izjavu i javnom kritikom na gotovo svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << potez vlasti. Slično se ponaša i nekadašnji lider DS i bivši predsednik Srbije Tadić, koji je baš studentima politikologije nedavno između ostalog i rekao da su on i aktuelni šef države "dva potpuno suprotstavljena poimanja javne dužnosti".
Tadić, koji, čini se, i dalje smatra da je deo demokratske javnosti odgovorniji za njegov izborni poraz 2012. od njegovog sopstvenog izbornog štaba, nije se izjasnio o poziciji "predsednika u senci". Međutim, prema njegovim rečima, brutalna je laž da Vlada Srbije nema uvid u njegove spoljnopolitičke aktivnosti. Logično je međutim pitanje da li s obzirom da se te aktivnosti fokusiraju na Vladine projekte poput rekonstrukcije železnice, koliki je nivo koordinacije, ako već u vrhu vlasti neće da potvrde da imaju uvid. Reč je, treba podsetiti, o takozvanom "berlinskom procesu", sa kojim je praktično startovala spoljnopolitička aktivnost Vučićevog kabineta kroz dogovore sa Angelom Merkel o železničkom povezivanju Zapadnog Balkana. Kao što je i u prethodnoj Tadićevoj aktivnosti - poseti Ukrajini, na delu takođe bilo osetljivo pitanje posredništva Srbije u konfliktu Rusija - EU, ma koliko mali "igrač" Beograd bio.
Istini za volju, mora se istaći da je ustaljena pojava na unutrašnjoj sceni Srbije mešanje elemenata vlasti i opozicije u borbi na dnevnoj bazi. Prema brojnim porukama političara iz vlasti, građani bi mogli da zaključe da se oni još uvek nalaze u opoziciji, te da je u skladu s tim i stepen njihove odgovornosti pred građanima. Kalendar, ili to što tri godine upravljaju zemljom tretira se kao drugorazredna sitnica.
Onda zaista ne treba nimalo da čudi i obrnut proces, kada opozicioni političar ima nivo kontakta i predstavljanja zemlje kao da je još uvek na vlasti. Kritika da se tako urušava dignitet predsedničke funkcije opstaje samo u sistemu gde postoji odgovornost političara, a ne samo gubitak ili pobeda na izborima, i pitanje biti ili ne biti u vlasti. U Srbiji se i dalje sva politika svodi na ovu dilemu.
