Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo u kojem teče vino
U Rajcu ima 320 kuća, toliko i ,,pivnica”
Negotin – U okolini Negotina ima nekoliko sela poznatih po „pivnicama”, kamenim kućama u kojima se pravi, pije i prodaje domaće vino. Najpoznatije je selo Rajac, zove se isto kao ono šumadijsko, samo što su ovde umesto kosača poznati vinari. Put do sela iziskuje hitnu obnovu ako Rajčani žele da od svog vinskog sela naprave turistički privlačno mesto. U Timočkoj krajini neki smatraju da je naziv zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „pimnica” (da pimnemo malo), ali je dr Petar Paunović izričit:
– Pivnica po Vukovom rečniku znači podrum za vino. Tako i jeste. Prvi ih je gradio neki Dima, Bugarin iz Prilepa, oko 1880. godine. U Rajcu ima 320 kuća, toliko i pivnica. Oko 270 je registrovano, a 120 aktivno. Ima u pivnicama i 60 priključaka za telefon. Oko 96 domaćinstava bavi se proizvodnjom grožđa, prosečno po hektar, jedan hektar jedan vagon, 10.000 litara grožđa, ispadne 50 vagona vina. Dolaze kupci iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova Srbije. Vino košta od 120 do 200 dinara.
Pivnice izgledaju kao kocke s lučnim vratima. „Kad bi se svi čepovi u Rajcu odjednom otvorili Timok bi se za jedan dan pretvorio u reku vina...” govori „učitelj zdravlja”. Tako je sebe nazvao Petar Paunović, doktor medicine u penziji koji je među pivnicama pronašao svoj životni smisao. Kaže da je rođen na vašaru u Negotinu, 1939, baš na Petrovdan, kada je najveći narodni sabor. Najbolji je poznavalac ovdašnjih običaja, navika i, naravno, „božanskog pića”.
„U Rajcu se vino utkalo u karakternu crtu ljudi. Dole ima selo gde ljudi žive, a gore je selo gde živi vino. Pivnice su pohotne, privlačne, daju sve, a uzimaju malo. Svakog dana tročlana porodica popije ’trojac’, balonče od tri litra. Kada je berba, svako po litar dnevno. Zato niko i ne dobija infarkt. Svi piju i treba da piju vino, od trudnice do starog čoveka. Kada se žena porodi, čim se dete upravi (sa oko sedam meseci) roditelji kažu: ’A, bre, znaš sve kao star čovek’. I malim prstom ga zapoje vinom. Tako vino ulazi u karakter.”
– U predškolskom uzrastu sam se jednom napio. I nikad više u životu tvrdi Paunović. – Ne zna dete da rukuje s vinom. U osnovnoj školi se pije u pauzi, uzimali smo šerpu s dva uveta, stavljali mast, ispekli jaja, pa vino. Mladići i devojke se preko vina upoznaju na prelima. Odrasli piju, normalno, litar dnevno, dok rade, na njivi ili u vinogradu, okrepljuju se. Pri poslu se vino meša s vodom. Pre podne dva prema jedan u korist vina, popodne dva prema jedan u korist vode. Vino sprečava mnoge bakterije da deluju u čoveku. U starom dobu čovek se pita, šta sam radio ranije, gde mi ode život, i pije lagano, u zadovoljstvu koje tek kao da je otkrio. U Rajcu, kada neko umre, sahrana je prožeta vinom. Pogrebna povorka prolazi „maliganskom ulicom”, a svaki domaćin, vlasnik pivnice, izlije po drveni vrg (kutlača za vino) koji raste u bašti. To je dostojanstvena smrt kada selom teče potok rujnog vina, a ljudi vide da smrt i nije toliko tužna.
„Selo vina građeno je kamenom iz rudnika s druge strane brda. Od 1982. je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Selo pivnica Rajac ima svoju arhitekturu, kao Pompeja. Fontane, trgovi, bulevari, stari stoletni dud, zapis, čija se grana onomad polomila, a niko nije hteo da je pomeri, dok nisu našli Rumune. Sveto je to drvo...”, svedoči učitelj zdravlja..
I sada se gradi, doteruje, obnavlja. Pojavljuju se bogati ljudi koji hoće da ulože novac i kupe sebi mir ovde. Rajac je okružen hrastovom šumom, izvorima i vinogradima. Sve sirovine za proizvodnju života. I vino plus. Popločaćemo ulice kockom. Uvesti neki nužnik, jer u pivnicama nema nužnika. Na vrhu brda je nekropola, groblje sa čudnim spomenicima u obliku slova t. Graditelji pivnica su koristili kamen iz obližnjeg rudnika. Na jednom spomeniku pišu imena: Stanojko Cvetković, Mija Milošević, Petar Marković, poginuli kada se stena srušila na njih, dok su vadili kamen za pivnice, 1885. Selo ih je dostojno sahranilo.
Okolo je osobita šuma. Ima oko 150 biljnih vrsta u šumskim usecima. Obleće ih krajinski soko. Dr Petar Paunović navodi tri turističke prednosti Rajca: pivnice, šuma i nekropola. Na starom groblju su spomenici muški, dečji, ženski izrezbareni, svi su bili nekad ofarbani veselim bojama, vidi se pri dnu.
U Rajcu postoji i mesto s koga se pruža vidik na predivne prirodne lepote. Tu je jedan čovek izgradio Palatu ljubavi. Lepa pivnica s odajama za goste posvećena je uspomeni na voljenu devojku koja je poginula u saobraćajnoj nesreći. „Zar nije ovde kao u raju?”, upita učitelj zdravlja. Ili kao u Rajcu.
Milorad Ćirilović
[objavljeno: 02/03/2008]
