Izvor: Politika, 28.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo od pet kuća i pet kafana
Ribe je u Dunavu sve manje, najviše zbog onih koji nelegalno love na struju, jer ubijaju mlađ, tvrde alasi i podsećaju da su Rumuni na svojoj polovini reke uveli red, pa kod njih nema više ribokradica
Vršac, Stara Palanka – Stara Palanka je jedno od naših najstarijih naselja na Dunavu. Njegovi stanovnici su oduvek živeli od plodova velike reke, a ovde je od pamtiveka bila „kapija", za seobe naroda i karavane trgovaca.
Ranko Radojčić, vrsni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznavalac života na Dunavu, nadenuo je Staroj Palanci još jedno ime: zove je „Pet plus pet".
– Koliko je stambenih kuća, toliko je i ribljih restorana: „Dunavski cvet", „Đela", „Dunav", „Sunce", „Staro sidro”. U pet kuća se priprema riba, a alasi iz preostalih pet – obezbeđuju „repromaterijal” – objasnio nam je Ranko ovu neobičnu staropalanačku simetriju, dodavši da se ovde vikendom pripremi i nekoliko stotina litara riblje čorbe, plus ostali specijaliteti.
A ribe je u Dunavu sve manje. Palanački alasi pominju više razloga – najčešće „strujaše" (oni koji nelegalno love na struju), a takvi uništavajući krupnu ribu i ubijaju mlađ. Nizvodno od Stare Palanke i Rama kontrole su češće i rigoroznije. Uzvodno bi moglo da bude i bolje. I Rumuni su na svojoj polovini Dunava uveli red. Kažu naši alasi da kod komšija nema više ribokradica.
– Godišnje dozvole nisu jevtine: uzvodno, na potesu koji doseže skoro do smederevskog mosta, staju 74.000 dinara, a nizvodno, do Golubačkog grada – 60.000 dinara. Zatim, za obnovu alata, treba nam još tridesetak hiljada, jer nam Dunav odnosi i kida mreže, onda, kupim oko 1.000 litara goriva... Da bih pokrio samo troškove, moram 200 dana da zarađujem po 1.000 dinara, i tako Dunavu platim „kiriju" – kaže Ranko.
U Staroj Palanci se, osim meštana, ribolovom bavi i nekoliko Vrščana i Beograđana, a nije poznato koliko je tu još i sportskih ribolovaca.
Siniša Stojković (70), iz Bele Crkve, peca iz čamca. Kaže nam da na Dunav dolazi kad mu dojadi svinjetina.
Radoslava Stakića (67), iz komšijskog Rama, koji je skelom povezan sa Starom Palankom, zatekli smo baš kad je, uz pomoć prijatelja, izvlačio soma desetokilaša. Seća se mnogo berićetnijih „žetvi” na Dunavu, na kome je odrastao.
Za osamdesetogodišnjeg Jovu Jankulova, koji je pre ravno šest decenija iz Rumunije prebegao u Jugoslaviju, kažu da je najstariji alas u ovom kraju. Sada je ređe na „vodenoj njivi", a kad izađe – posreći mu se. Tvrdi da je riblje meso jedna od tajni njegove vitalnosti.
Ilija Urlešanin nije više alas. Sinu Jovici je prepustio sav pribor i posao na reci. U šali kaže da ga Dunav sada – greje. Ovaj Palančanin svakodnevno sa suprugom Milicom sakuplja drvo koje Dunav nanese. Veli da su cepanice osrednjeg kvaliteta, ali „lepo pucketaju zimi". Palanačke zime su hladne, jer je i vetar jači, ovde su „usta košave". Na vodi je jednako opasno i kad „gornjak" (severac) iznenada naiđe. Tada samo iskustvo i snažni motori pomažu onima koji se zateknu na uzburkanoj vodi.
Inače, čitavo naselje „Pet plus pet” strahuje od poplava, ili dugotrajnijeg nevremena. Jer, tada polovina sela ne može u ribolov, a druga polovina nema šta gostima da pripremi i ponudi.
Jovica Danilović
[objavljeno: 29/06/2008.]
.jpg)
