Izvor: Politika, 15.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo lončara pod opsadom istraživača
Počeo državni projekat istraživanja Zlakuse i okoline radi boljeg korišćenja tradicije za kulturni turizam
Zlakusa kod Užica – U kućama i avlijama živopisne Zlakuse, u radionicama ovdašnjih majstora lončara i etnodomaćinstvima, u zaboravljenim brvnarama po obližnjim brdima razbacanim, počela su ovih dana stručna istraživanja. Kustosi muzeja, stručnjaci arheolozi, etnolozi, istoričari umetnosti znatiželjno istražuju celo selo grnčarije, do detalja ispituju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošlost starog zanata i života u ovom kraju, s meštanima razgovaraju, njihovim okupljanjima prisustvuju. „Uđosmo i mi u knjige“, šale se Zlakušani, ipak više naviknuti na turiste i umetnike keramičare, domaće i strane.
Taj poduhvat je višegodišnji, s nivoa države, sveobuhvatan – Centralni institut za konzervaciju, Etnografski institut SANU, Prirodnjački muzej iz Beograda, Narodni muzej iz Beograda i Narodni muzej iz Užica ujedinili su se na ovom naučnoistraživačkom projektu nazvanom „Zlakusa i Potpeće sa okolinom“. Istražuju kulturno i prirodno nasleđe sela grnčarije, koje se, kako kažu, znatno razlikuje od drugih etnoatrakcija u ovom kraju, jer se ovde „aktiviraju i animiraju autentični prostori, revitalizuju davnašnja znanja i veštine“.
– Počeli smo praćenjem nedavne seoske smotre „Jesen u Zlakusi“ pune običaja i tradicionalnih sadržaja, a nastavljamo radom na svakom od šest potprojekata. Terenskim radom istražujemo ovdašnju narodnu arhitekturu, izradu lončarije, prirodne vrednosti, običaje, spremanje tradicionalnih jela, svakodnevni život, čitavu baštinu. Petnaestak stručnjaka iz raznih oblasti građu će prikupljati u naredne dve godine, pa potom sledi zbornik radova, film, izložbe, monografija. Sve u cilju da istražimo neistraženo, pomirimo različita gledanja u selu na stari zanat i otklonimo neke nepotrebne podele među majstorima, a prevashodno doprinesemo pravom korišćenju tradicije za kulturni turizam na način kako to u Evropi rade – kazuje etnolog Bosa Rosić, koja je koordinator celog projekta.
Stručnjaci Biljana i Aca Đorđević iz beogradskog Narodnog muzeja ovih dana u Zlakusi, tragajući za prošlošću drevnog grnčarskog zanata, bave se istraživanjem mesta gde su pre ko zna koliko vekova bile takozvane žižaonice, mesta gde su se pekle glinene posude. Bosa Rosić penje se u brda iznad sela da upozna stare građevine u kojima su Zlakušani nekad živeli pre nego što su sišli u dolinu kraj Đetinje, a istražuje i ovdašnje spomenike na grobljima. Veli da je ustanovila da ima veći broj vrednih starih objekata koje valja staviti pod zaštitu i sačuvati. Kustos Dijana Ristović radi na starim običajima i verovanjima u Zlakusi i Potpeću, dok Ivana Todorović istražuje svakodnevni život u selu nekad i sad. Utvrdila je da su Zlakušani nekad bili okrenuti fabrikama u okolini, a da se poslednjih godina sve više vraćaju lončarskom zanatu. Videla je, takođe, da mladi u ovom selu, kao u kakvom velegradu, sve više nabavljaju i šetaju rasne pse, na koje se, izgleda, prenela nekadašnja ljubav seoske dece prema jaganjcima i teladima...
Branko Pejović
objavljeno: 16.09.2011.
