Izvor: Press, 16.Okt.2010, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo izvozi dve milijarde dolara
Budžet za poljoprivredu je nedovoljan, što je posledica svetske ekonomske krize, ali verujem da će prilikom kreiranja budžeta za narednu godinu biti prepoznato da je poljoprivreda najveći potencijal razvoja Srbije
Očekujemo da će poljoprivreda i ove godine ostvariti izvoz od dve milijarde dolara, a za unapređenje nastupa na ruskom tržištu pripremili smo čitav niz mera, rekao je ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Saša >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Dragin u intervjuu Pressu nedelje.
- Faktori koji su doprineli ostvarenju suficita su svetski rast cena hrane, proizvodnje viškova hrane, ali i podsticajne mere ministarstva. Prema preliminarnim podacima, za sedam meseci ove godine poljoprivreda je već ostvarila izvoz veći od milijardu dolara, a u odnosu na prvih sedam meseci prošle godine suficit je veći 25 odsto, odnosno oko 330 miliona dolara. U 2009. godini poljoprivreda je ostvarila izvoz u vrednosti od gotovo dve milijarde dolara i suficit u razmeni od blizu 650 miliona dolara, što je najveći suficit koji je ikada ostvarila naša poljoprivreda. Ove godine očekujemo da taj suficit bude kao i u prvoj polovini 2010. godine.
Da li očekujete nove investicije u poljoprivredu i prerađivačku industriju?
- Očekujemo da će se povećati investicije, jer poljoprivreda i prehrambena industrija čine petinu ukupnog srpskog izvoza. Tu postoji potencijal za dalji rast, zbog tražnje na svetskom tržištu, ali i kvaliteta domaćih proizvoda. Da su strani investitori prepoznali naše komparativne prednosti pokazuju podaci iz prošle godine: strane direktne investicije u proizvodnju prehrambenih proizvoda iznosile su 229 miliona evra.
U kojoj meri se koristi ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom? Ruski ambasador je rekao da je rusko tržište, na primer, spremno da preuzme svu proizvedenu količinu suve šljive iz Srbije. Na koji način ministarstvo može da pomogne?
- Smatram da se taj ugovor ne koristi u onoj meri koliki je njegov potencijal i kolike on pogodnosti pruža našim izvoznicima. Značajan izvoz u voćarstvu, srpska poljoprivreda ostvaruje upravo u Ruskoj Federaciji. Ali, budući da se radi o velikom tržištu, prostor za unapređenje uvek postoji i zato smo preduzeli niz mera. Inače, malo je poznato da Srbija po proizvodnji šljive zauzima drugo mesto u Evropi, iza Rumunije, a četvrto mesto u svetu.
Da li ste zadovoljni budžetom za poljoprivredu?
- Nisam, smatram da je budžet nedovoljan, što je posledica svetske ekonomske krize, ali verujem da će prilikom kreiranja budžeta za narednu godinu biti prepoznato da je poljoprivreda najveći potencijal razvoja Srbije.
Koliko je bezbedna i higijenski ispravna hrana koju kupujemo?
- U Briselu je prošlog meseca ovo ministarstvo dobilo priznanje u oblasti bezbednosti hrane i ono se ogleda u tome što je Srbiji odobren izvoz ribe i proizvoda od ribe, kao i mleka i mlečnih proizvoda, a pohvaljeni smo i za zakonodavnu aktivnost. Svi znamo da se u Srbiji jede jako dobra i ukusna hrana. Zbog svih zakona koje smo doneli i podzakonskih akata u protekle dve godine, možemo da kažemo da proizvodimo i zdravu hranu, i ona kao takva ima odlične uslove ne samo da bude na trpezi naših građana, nego i van naših granica.
Koliko je realna opasnost da veliki sistemi unište mala gazdinstva? Takvih slučajeva već ima kada je reč o proizvodnji mleka.
- Mi vodimo razvojnu politiku koja je dovela do suficita u prethodne dve godine, a s druge strane vodimo i socijalno odgovornu politiku koja je okrenuta malim gazdinstvima. Mala gazdinstva su osnova poljoprivrede u EU, sa kojom usaglašavamo standarde i razmenjujemo iskustva, tako da ne postoji bojazan da će ona nestati. Njima treba pomoći da u skladu sa održivim načinom proizvodnje uvedu nove tehnologije radi povećanja useva, a da pri tom ne narušavaju životnu sredinu.
U septembru je premijer Cvetković priznao je vlada sporo predlaže zakone neophodne za evropske integracije. Vaše ministarstvo je prema izveštaju o sprovođenju NPI trebalo za period april-jun da predloži 17 zakona, a nije predložilo nijedno. Da li je to tačno i zbog čega je nastao zastoj?
- Mi smo, praktično, završili posao oko donošenja zakona. Ministarstvo je u protekle dve godine pripremilo 31 zakon i oko 170 podzakonskih akata. Što se tiče podzakonskih akata iz drugog kvartala, uradili smo svih petnaest pravilnika od kojih je objavljeno 13, a još dva se nalaze u sekretarijatu za zakonodavstvo i čekaju na objavljivanje. Što se tiče trećeg kvartala, planirano i urađeno 13 pravilnika, od kojih je osam objavljeno, a ostatak se nalazi u sekretarijatu za zakonodavstvo. Prema tome, Ministarstvo poljoprivrede radi svoj posao.
