Izvor: Politika, 06.Jul.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo čeka milion evra
Miokovci su vodeći atar u Srbiji po broju stabala kajsije, rod je od osam do 10 tona po hektaru, prva otkupna cena 35 dinara
Miokovci – Ovogodišnji rod kajsije doneće u Miokovce do kraja meseca milion evra, ili hiljadu po stanovniku. Vest bi bila još bolja da je godina rodnija a meštani više posvećeni ovoj voćki, jer zbilja može da ulepša život onima koji je gaje.
– Polovina Miokovčana preko godine ništa ne pipa oko kajsija, samo čekaju da drvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rodi. Tako je od starina – kaže za „Politiku“ Jugoslav Lazović (47), jedan od najviđenijih voćara u selu.
Miokovci su po broju stabala kajsija (oko 50.000 drveta na 200 hektara) po stanovniku (1.063) već decenijama vodeći atar u Srbiji.
– Prosečan rod ove godine je od osam do 10 tona po hektaru, i u selu su se juče pojavili prvi otkupljivači, nudeći 35 dinara za kilogram industrijske. Verujem da će cena porasti, kao što je lani sa početnih 25 stigla do 40 dinara na kraju berbe – veli ovaj voćar i predsednik mesnog udruženja „Miokovačka kajsija“.
Branice su jula prošle godine plaćane 80 dinara za kilogram i pravo sa grana odvožene u Moskvu, pa Lazović predviđa da će vrhunski plodovi i sada dostići istu cenu. Pored toga, poslednjih dana lanjske berbe meštani su radili za proizvođače rakije koji su im otkupili 40 vagona i pretvorili u kajsijevaču. Aprikot kod voćara u selu, recimo, dostiže i 700 dinara za litar.
– Miokovci i zaseoci tri susedna atara, sa godišnjim prosečnim rodom od 350 vagona, čine jezgro proizvodnje u centralnoj Srbiji. Šteta je, međutim, što se ljudi ne odriču tradicionalnog, poluintenzivnog uzgoja ove voćke, jer bi sa modernom proizvodnjom ostvarili neuporedivo veću dobit – kaže profesor dr Tomo Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku.
Jedan od Miokovčana koji su pošli novim putem i potpuno se posvetili voćarstvu jeste upravo Jugoslav Lazović. Od detinjstva ima očigledan razlog za to, kajsiju pored kuće koja rađa neprekidno 60 godina, pa na svojih 4,5 hektara gaji isključivo voće, kajsiju, šljivu, jabuku i trešnju.
– U susednom Prijevoru kupio sam 1,72 hektara zemlje po 20 evra za ar i podigao novi jabučnjak. Sad se sadi i do 3.000 stabala po hektaru, a ne kao nekad tri ili četiri stotine – priča Lazović koji na okućnici nema stoku ni živinu, niti seje žitarice.
Udruženje „Miokovačka kajsija“ okuplja 40 marljivih meštana koji se bave intenzivnim voćarstvom, trudeći se da unaprede svoj posao i zavičaj. Zbog toga su 2009. godine u selu osnovali i letnji sabor pod nazivom „Dani srpske kajsije“ koji će se ove godine održati od 8. do 10. jula, dakle u jeku berbe. Sadržaj miokovačke priredbe osmislio je Miladin Vukosavljević iz Ljubića, predsednik podružnice Udruženja književnika Srbije za Moravički okrug.
– Na „Danima srpske kajsije“ držimo se vrednosti i običaja starostavnih. Na primer, ne koriste se proizvodi od plastike, a ističe samo ćirilično pismo. Bezbroj mudrih glava poteklo je upravo iz našeg sela, a da je moguće gurati klavir za kravama ni kompozitori ne bi bili iz grada – rekao je Vukosavljević, najavljujući treće „Dane srpske kajsije“ u Miokovcima.
U centralnoj Srbiji, inače, raste 1.232.000 stabala ovog voća sposobnih za rod i zajedno daju 780 vagona ploda, ili 14,4 kilograma po stablu.
Gvozden Otašević
objavljeno: 07.07.2011.
