Izvor: Politika, 11.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seljaci žale za zadrugama
Kad budemo znali pet godina unapred kakva nam je državna politika prema agraru, biće svima bolje, kaže Đorđe Vukašinović, zemljoradnik iz Kraljevaca kod Rume
Kraljevci kod Rume – Ratar Đorđe Vukašinović je gotovo završio jesenju berbu kukuruza, soje, bundeva i izveo i računicu: ima dovoljno da do sledeće žetve i berbe preživi njegova četvoročlana porodica. Nešto zarade biće na bundevama, a sve ostalo je bio uzaludan posao. Kukuruz je rodio nešto jače >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od tone po hektaru, umesto desetak tona, a sejao je 15 hektara. Jedva da je podmirio troškove kombajniranja, a na 2,5 hektara soje dobio je 2.500 kilograma, dok je na na pola hektara ubrao oko vagon i po bundeva. Pšenica je bila dobra i to je pored bundeva donelo i izvesnu dobit. – Bilo je, a biće još sušnih godina. Nije problem nama seljacima da preživimo, problem će biti jesenja i proletnja setva, jer nemamo para za obradu, a nemamo šta ni prodati. Suša je desetkovala rod. Sa pšenicom, koju sam sejao na 15 hektara dobro sam prošao, a sve ostalo je čista propast. Počeo sam da uzgajam i bundeve i one će doneti neku zaradu. Vagon i po bundeva, koje prodajem švercerima, ovde na šoru, doneće mi gotovo 300.000 dinara. Kilogram bundeve ide po 20 dinara, a da sam nosim na pijacu bilo bi i po 40 dinara. Bundeva je sve traženija, jer je reč o ekološkom proizvodu, koji se ne prska herbicidima. Zapravo bundeva se mora sejati na njivi koja ni prethodne godine nije tretirana herbicidom, a mi imamo malo ekološki čistih njiva – priča nam 36-godišnji Đorđe Vukašinović, zemljoradnik iz Kraljevaca kod Rume.
Još prošle godine Đorđe je tovio i po 20 junadi u turnusu, a lane kad je podvukao crtu shvatio je da je na gubitku i odlučio da prestane sa uzaludnim poslom. – Odlučim se za čistu ratarsku proizvodnju, kad ono suša i žega, pa će cene skočiti. Pitanje je kako ćemo, ako ova suša nastavi uzorati za pšenicu, pripremiti jesenje oranje za proletnju setvu. Traktori ne mogu u njive, zemlja je zasušila da se plugovi lome i pri pokušaju oranja. Meni ništa ne znači što je cena kukuruza ovde u Sremu preko 30 dinara. Nemam ga za prodaju, a nemam ni dovoljno da hranim stoku. Ništa nam ne znači to što su cene poljoprivrednih proizvoda duplirane, kad su nam košare i ambari prazni. Jedino mogu profitirati uvoznici, a svi ostali su na gubitku – kaže Đorđe.
On ima pristojan mašinski park, imanje moderno opremljeno, vlastitih 13 hektara obradive zemlje, ali obrađuje još toliko zemlje koju uzima u zakup od komšija – starijih i iznemoglih, koji više ne mogu privređivati, pa u šali kaže da on trojici, četvorici seljaka zamenjuje penziono osiguranje. Za srpsku agrarnu politiku, bar u prethodnih desetak godina, kaže da je opasnija od suše, da država stimulacijama po hektaru površine puni džepove bogatih, a da mala gazdinstva u svemu tome prolaze „kao bos po trnju”. – Kad budemo znali pet godina unapred kakva nam je državna politika prema agraru, biće svima bolje. Bogati, koji su uzeli u zakup državnu zemlju, biće sada oslobođeni zakupnine, a ja sam već platio zakup mojim komšijama. Jedino dobra stvar je regresirano gorivo, ali i tu ima problema, jer moram kupiti svo gorivo odjednom, a za to nemam dovoljno para. Sve je naopako, žalimo za bivšim zadrugama, našim najboljim kreditorima i vreme je da se država pozabavi vraćanjem zadruga u selo. Zadruge su nam davale robne kredite – seme, đubrivo, hemiju, a mi vraćali u robi kad ovršemo i požnjemo. Kad smo se zaduživali, tačno smo znali šta moramo vratiti. Bankarski krediti se ne mogu uzimati, kamate prelaze iznos zarade u poljoprivredi. Ne pomišljam da uzimam kredit za poljoprivrednu proizvodnju, ne želim da mi banka prodaje imanje i da me raskućava, a takvih primera je već mnogo – zaključuje Đorđe Vukašinović.
J. Slatinac
objavljeno: 12.09.2012
