Izvor: Glas javnosti, 02.Jun.2009, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Seljaci bacaju i sjenički sir

SJENICA - Desetak stočara iz nevelikog pešterskog sela Crvsko uzalud ovih dana na prodaju nude 680 proletošnjih jaganjaca izuzetnog kvaliteta. Niti je ko od kupaca poslednjih dana i nedelja privirio u selo, niti ih je ko, kažu, pitao za cenu.

- Ovo je za nas stočare katastrofa! Nikad nije bilo gore. Proteklih godina u selo su barem navraćali nakupci, ove godine nema ni njih. Jagnjad ćemo ostaviti za jesen, čekati kupce ako ih tada bude, ona se neće pokvariti, ali, nigde čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << živ dinar da obrne. Ako ne prodamo jagnjad, kako da kupimo brašno, so, šećer, kako da platimo porez i struju - pita Tibor Jelić, stočar iz Crvskog.

Blagoje Kuč iz Karajukića Bunara kaže da u široj okolini ovog pešterskog sela kupce uzalud čeka najmanje 5.000 jaganjaca.

- Prodaja ide više nego teško. I ono što se proda teško se naplati. Izuzetak je klanica Turkovića iz Sjenice, oni nešto jagnjadi otkupljuju, ono što otkupe plate na vreme, ali njihovi kapaciteti nisu dovoljni za ovoliku ponudu - kaže Blagoje.

Još teža situacija je s prodajom nadaleko čuvenog sjeničkog sira.

- Imam u kući dve i po tone sira pravljenog jesenas i zimus, a idu leto i vrućine! Dok budemo mogli, čuvaćemo sir, a onda ćemo sve baciti u jamu iza sela. Šta drugo da radimo, ubiti se ne možemo - kaže Živomir Vujović iz sela Fijulje kod Sjenice.

U njegovom domaćinstvu krajem maja i početkom juna svakog dana proizvedu tridesetak kilograma punomasnog sira s kojim ne znaju šta će.

- Niti znamo što muzemo, niti što čuvamo ovce i krave, niti što ulažemo pare u proizvodnju. Ovo je katastrofa, čista propast. Otac mi je umro pre nekoliko dana, u 93. godini, a pred smrt mi je rekao da gora vremena za seljaka nije zapamtio. Ni za vreme rata nije bilo ovako - ogorčeno kaže Živomir.

I on nudi jagnjad na prodaju, kupaca nema ni za bagatelnu cenu od 1,70 do 1,80 evra po kilogramu.

- Sad u kući imam 60 kanti od po 10 kilograma punomasnog, prvoklasnog ovčjeg sira i još 50 kanti od po pet kilograma kravljeg sira, a kupaca nema. Većina komšija nije prodala ni sir pravljen prošle godine. Ako uskoro ne bude prodaje, sve ćemo baciti. Vratio sam se iz Kragujevca u selo da pokušam ovde da živim, da izdržavam familiju, a evo kako sam prošao - nastavlja priču o svojoj muci Tibor Jelić iz Crvskog.

- Komšija iz sela Dujke pre nekoliko nedelja prodao je tri kačice sa više od 200 kilograma sira za 300 evra, ali, novac će morati da čeka do početka avgusta, do Ilindana - kaže Edo Rahić iz sela Trijebine kod Sjenice.

TEŠKO VREME

Nermin Šačić iz sela Pružanj, vlasnik mlekare, član ugledne porodice koja se proizvodnjom sira bavi više od 20 godina, kaže da ne pamti teža vremena.

- Potražnja nikada nije bila manja, stala je prodaja u Crnoj Gori, Bosni, Makedoniji, ka Kosovu, i rezultat je da smo pred pravom katastrofom.

Nešto sira ide prema Beogradu, Novom Pazaru, ali sve je to sitno... Nijedan sir ne trpi toplotu, sjenički masni pogotovu, već posle dva meseca trebalo bi ga prodati i praviti novi. U mlekari sam smanjio proizvodnju, pravimo sir tek koliko možemo dnevno da prodamo u našoj prodavnici - kaže Nermin.

U ovom selu većina stočara, srećom, prodaje mleko pa i nemaju mnogo sira na prodaju, ovde je veći problem prodaja jagnjadi.

- Sa prodajom sira po celoj visoravni je prava katastrofa. Ne tražimo mi od države da nam prodaje sir, ali mogli su se malo potruditi, kod tolike „brige“ o selu, pa organizovati predavanja stočarima o prednostima prodaje sira u malim pakovanjima, o marketingu... Ovako ljudi su dovedeni do propasti - kaže Rahić.

Većina stočara s kojima smo pričali kaže da je prodaja sira i jagnjadi stala zbog sve teže prodaje ovih proizvoda u Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni, na Kosovu...

- Iako se u javnosti još od proletos priča da će vagoni sira završiti po potocima i na smetlištima, ništa se nije promenilo. Prodali smo od tada tek po koju kačicu. Ima dosta obećanja, ali kupaca nema, i mi jednostavno više ne znamo šta da radimo. Ovo je totalna propast - zaključuje Živomir Vujović iz sela Fijulje.

Samo u ovom selu kupce uzalud čeka više od 60 tona prvoklasnog sjeničkog sira, koji će, sve su prilike, završiti u velikoj jami iza sela.

Sa zluradim osmehom i morbidnom radoznaloscu ocekujem dalji razvoj ove katastrofe koje su nam "demokrate" i "proeuropejci" doneli!

Osim toga sto bagatelisemo i bacamo strucnost i razboritost, sada bacamo i hranu!

Bacamo kupus

Bacamo krompir

Bacamo sir

Bacamo hleb (zavitite ponekad u vas kontejner da vidite koliko je hleba baceno)

Ono sto se ne baca, prodaje se drzavi i kojekavim "obrtnicima" po uvredljivo niskim cenama, da bi taj isti proizvod posle dobili u TEGLI po pedeset puta vecoj ceni.

Da li ovde, u ovom Vilajetu, ima kraja bezumlju?!?

Проницљиво и тачно виђење ситуације у нашој пољопривреди!

ZASTO BACAJU POBOGU?. ZAR NE MOGU DA GA POSALJU U DOMOVE ZA NE ZBRINUTU DECU, U BOLNICE, U SIROTINJSKE KUHINJE.? ZAR JE MOGUCE DA SU SRBI TOLIKO NE HUMANI I SEBICNI?

Ovaj sir ne može biti poklonjen zato što ustanove koje bi ga SIGURNO rado uzele, ZBOG PROPISA ne smeju da ga uzmu. Potrebne su deklaracije, potvrde i šta sve ne... Dakle, bacanje je jedina opcija.

pa zar i za prodaju tog sira nisu potrebne deklaracije i analize da bi isao u promet. To sto pricaju ti seljaci za bacanje sira i bezuspesnu prodaju jagnjadi su bezsmislene ja sam mesar i kupujem jagnjad po 2.15 eu za kilogram i placam za mesec dana najdalje.

Taj sir treba organizovano izvesti na inostrano trziste.

Na primjer, spski iseljenici godisnje potrose orgomne svote novca na kupovini starog grckog i bugarskog sira u Cikagu, Milvokiju, Torontu i okolini.

Svi mi bi radije kupili Sjenicki sir.

VI

Milvoki

Nastavak na Glas javnosti...