Izvor: S media, 15.Dec.2010, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Šeherezada“ – turski državni projekat?
Turske sapunice u poslednjih nekoliko godina osvojile gledaoce Azije, ali i Jugoistočne Evrope. Ove TV novele nisu samo zabava, već i svojevrstan državni projekat Turske. Zbog sapunica profitirao i turizam. Sapunice bile razlog i za političke skandale. S media portal istražuje zašto Srbi vole turske sapunice.
U poslednjih nekoliko godina turske sapunice osvojile su gledaoce u 36 zemalja, a u arapskim zemljama su najgledanije u istoriji. Preplavile su Srbiju, Rumunju, Bugarsku, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << BiH, Makedoniju, Hrvatsku,...
Ciljna grupa ovih sapunica su sve generacije, od tinejdžera do penzionera. Publika nije zahtevna, jer je toliko opterećena socijalnim problemima i borbom za egzistenciju da su joj ovakve zabavne, „gledaš i ne misliš“ serije, u stvari, potrebne.
Turske limunade nisu prošle ni bez političkih konotacija. U januaru ove godine, čak, su bile i razlog bizarnog diplomatskog incidenta između Turske i Izraela.
Izraelski ministar spoljnih poslova Deni Ajalon pozvao je u parlament turskog ministra da mu uruči protestnu notu zbog stvaranja loše slike njegove zemlje u turskim sapunica. U znak protesta stavio ga je na mnogo nižu stolicu i ispred njega uklonio tursku zastavu. Stvar je otišla toliko daleko da su Turci pretili povlačenjem svoga ambasadora iz Izraela.
Na taj način turske sapunice su postale mnogo više od puke zabave.
Međutim, "sapunice sa Orijenta" nisu samo puka zabava za Balkan. Turski turizam doživeo je spektakularan bum na arapskom tržištu, pa „Turkish Airlines“ uvodi nove linije s arapskim prestolnicama, a glavni prtparoli su mu upravo zvezde sapunica.
„Šeherezada“ je turski državni projekat?
Dragoslav Milosavljević, predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva „Inat" za S media portal opisuje fenomen popularne turske serije.
On smatra da je serija „1001 noć", kao i sve u Turskoj, rađena pod dobrom supervizijom države i državnih institucija.
- U Turskoj čak i najbanalniji ugovor ide u ministarstva na proveru. Tamo se iščitava i proverava da li je u skladu sa turskom dugoročnom strategijom. Sve što nije u skladu sa ovom strategijom neće dobiti blagoslov, iako je možda u tom trenutku korisno. A ova serija spada u taj dugoročni plan. Lično, smatram da je „Šeherezada" propagandni program, jedna vrsta promocije države, objašnjava Milosavljević.
Stereotipi vezani za Tursku odnose se na projekciju te zemlje kao zaostale i feudalne, a ova serija ruši sve predrasude.
- I u ovoj sapunici, kao i u drugim, ne vidite ni prosjake, ni težak život crnaca u 100 epizoda. Ne vidite ništa od onoga što bi odudaralo od idilične slike jedne zemlje. Zamislite Francuza koji dođe u Srbiju i gleda na televiziji starogradske pesme snimljene u dvorcima Dunđerskih. On bi imao savršenu predstavu o Srbiji i njenom folkloru. Pomislio bi da u Srbiji živi sve samo plemstvo. Ista stvar je i sa „Šeherezadom“ – kaže Milosavljević.
Beg od stvarnosti
Raskoš, koju nudi ova sapunica, osvojila je ne samo srpske gledaoce već čitav Balkan. Takve serije predstavljaju neku vrstu bega od stvarnosti. Ljudi se uživljavaju u tuđe živote, zaboravljaju na svoje probleme i maštaju o boljem sutra. Radnja je smeštena u visoko društvo, pa „obični ljudi“ prepoznaju svoje muke i probleme u životima svojih „elitnih“ junaka.
Romantična priča iz savremenog Istambula dešava se u strogim patrijarhalnim odnosima, a takvi tradicionalni porodični odnosi bliski su ljudima sa ovih područja.
U Srbiji je seriju gledalo milion i trista hiljada ljudi. Romantična priča koja se krije iza serije verovatno je pojačala ceo doživljaj serije. Halit Ergenc (Onur) i Berguzar Korel (Šeherezada) zaljubili su se na samom snimanju. Ona je raskinula dugogodišnju veridbu, a on se razveo, da bi se ubrzo venčali i dobili dete.
Da Turska postaje sve veća ekonomska sila, govore i podaci koji ovu zemlju svrstavaju u državu koja, nasuprot stagnaciji u čitavoj Evropi, beleži veliki privredni rast, i to već godinama.
-Opčinjenost Srba turskim sapunicama stvorila je ogromnu euforiju, ne samo u našoj zemlji, već i celom regionu. Dovela je do epidemije učenja turskog jezika, do odlične prodaje turističkih aranžmana u kojima je glavna ponuda obilazak istanbulskih lokacija na kojima su snimali Šeherezada i Onur...Turska privreda je, prosto, doživela procvat, objašnjava Dragoslav Milosavljević.
On upoređuje „Šeherezadu“ sa našim rijaliti šouom „Farmom“, gde ljudi jedva čekaju da zavire u tuđe živote.
-Ljudi su znatiželjni, radoznali, voleli bi da pronađu u drugim životima probleme sa kojima se i sami nose. To je ono što privlači gledaoce.
Serija „1001 noć“ oborila je sve rekorde gledanosti i ubedljivo vodi u odnosu na sve strane serije. Životna priča mlade arhitekte Šeherezade i njena žrtva kako bi pomogla bolesnom sinu, kao i ljubavna priča nje i njenog šefa Onura, izazvala je veliku pažnju, a Berguzar Korel i Halita Ergenca, koji tumače glavne uloge, pretvorila je u prave zvezde.
Telenovelista Aleksandra Belačić od obične gledateljke postala je deo sapunske industrije. Ona se potpisuje kao scenarista nekoliko epizoda telenovele čuvene producentske kuće „Televisa San Anhel“.
Ruši predrasude
„Šeherezada“ ruši sve predrasude o tome kakvi su Turci i uopšte predrasude prema muslimanima i prema svemu različitom. Ona pokazuje celom Balkanu da nismo toliki stranci koliki mislimo da jesmo.
- U tu producentsku kuću ušla sam zahvaljujući jednom prijatelju koji je tamo zaposlen u produkciji. On mi je omogućio da napišem nekoliko epizoda za njihovu telenovelu „Slomljeno srce“ i pomogao mi da ostavrim saradnju sa ljudima iz te kompanije – objašnjava Aleksandra Belačić i dodaje da sa ovom producentskom kućom sarađuje već skoro pet godina.
Belačić je još kao gimnazijalka gledala sapunice, a onda se i sama oprobala kao scenarista.
-Počela sam da pišem scenarije pre sedam godina, u prvom razredu gimnazije i to da bih vežbala španski jezik i pisanje na tom jeziku, kaže Belačić.
Ona objašnjava da su ove serije jedna vrsta programa koji služi za zabavu i razonodu i da samim tim nisu ni manje ni više kvalitetne od ostalih televizijskih sadržaja zabavne prirode.
Zbog televizijskih sapunica kvartovi u Beogradu su dobijali imena „Gradić Pejton“, kuće su se nazivale „Karingtonke“...
Jedna od prvih svetskih sapunica, serija „Gradić Pejton", bila je toliko popularna da je čitav blok privatnih lokala na beogradskoj Čuburi dobio ime po ovoj seriji. Osamdesetih godina, kada se prikazivala američka sapunica „Dinastija", nove kuće na Bežanijskoj kosi i u Višnjičkoj banji dobile su naziv „karingtonke“, po prezimenu porodice koja je, u to vreme, osvojila celu Srbiju.
- Nekome se ovaj žanr dopada više, nekome manje i takve vrste serija će se prikazivati širom sveta dokle god postoji interesovanje gledalaca.
O tome zbog čega je toliko popularna „Šeherezada“, za kojom je „poludela“ cela Srbija, Belačić kaže:
-Gde god se prikažu sapunice, one dožive bum. To nije slučaj samo sa Srbijom. Mislim da ljude privlači ta neizvesnost koju sapunice nose, svaka epizoda se prekida tako da gledalac ne može da nasluti šta će se desiti u sledećoj. Tako se oni vežu za likove i ne mogu da prestanu da gledaju do kraja.
Ona smatra da je gledaoce privukao turski jezik, koji retko kada imamo prilike da čujemo na domaćim televizijama, scenografija koja je drugačija u odnosu na scenografiju latinosapunica i drugačija kultura koja je predstavljena u ovoj seriji - objašnjava Belačić.
Zašto su bas turske sapunice ostvarile takav uspeh?
Sapunice se rade po uzoru na nekadašnje američke sapunice „Dalas“ ili „Dinastiju“, u kojima su u središtu pažnje ljubavni zapleti nekoliko generacija bogate porodice. Turci su ih obogatili lokalnom tradicijom, običajima i estetikom. I u njima ima preljubnika, otmičara i mafijaša, ali na turski način.
Večite teme sapunica su intriga, pohlepa, mržnja, nedozvoljena ljubav, seks, vlast, strast...Međutim, sapunice su evoluirale u poređenju sa sedamdesetim i osamdesetim godinama. Postale su sveobuhvatnije, ne fokusiraju se samo na glavne likove već obrađuju i probleme sporedih. Takođe, aktuelni problemi savremenog društva postali su glavne teme koje sapunice obrađuju - narkomanija, homoseksualnost, maloletnička delinkvencija, korupcija..
Izraz sapunska opera prvi put je počeo da se koristi tridesetih godina prošlog veka u SAD-u i to za žanr koji se pojavio u prvo vreme na radiju. Deset godina kasnije, sapunice su počele da se proizvode za televiziju, gde su ubrzo postale najpopularniji program. Izraz sapunska opera vodi poreklo iz činjenice da su se te serije emitovale tokom dana, kada su u kućama uglavnom bile domaćice, pa su njima bile namenjene reklame kojima su se oglašavali novi modeli sapuna i slični proizvodi za kućnu upotrebu. Sapunice kao žanr karakteriše nepostojanje klasičnog raspleta, odnosno, broj epizoda. Sapunice na početku obično imaju okvirni glavni zaplet i likove, ali se njemu tokom odvijanja radnje pridodaju novi likovi i podzapleti.
Prodorom turskih serija latinoameričke sapunice počele su da padaju u zaborav. Za razliku od prenaglašene glume i ne tako zanimljivih zapleta meksičkih i brazilskih serija, turske su ponudile mnogo kvalitetniju priču, prirodniju glumu, raskošne enterijere, atraktivne eksterijere – prelepe slike Istambula. Takođe, birani su i glumci modernog izgleda od kojih se stvaraju zvezde zapadnjačkog stila.
Mnoge od ovih serija temelje se na ozbiljnim književnim delima, kao što se serija „1001 noć“ bazira se na jednoj od najlepših arapskih priča - podseća na zbirku priča „1001 noć Šeherezade“ i to je jedan važan momenat u koji se gledaoci zaljubljuju.
Socijalni koncept je isti - glava porodice kao tradicionalno autoritarna ličnost, ugovoreni brakovi i dominantne svekrve – to su tipični dramski elementi turskih sapunica, ali ono što se javlja kao razlika jeste da su glavne junakinje emancipovane i uspešne žene - Šeherezade kao arhitekta i modna kreatorka Nur u istoimenoj seriji.
Time su turske sapunice spojile Istok i Zapad. Konzervativnom arapskom gledaocu one su radikalno donele ono što mu je do juče bilo nezamislivo. Ljubavna predigra, seks pre braka, žene bez marama, muževi koji tretiraju žene kao sebi ravnopravne, preljube, čašu vina na porodičnoj trpezi...
Srbija voli “1001 noć”
Vodeća verska ličnost u Saudijskoj Arabiji, Grand Mufti Šeikh Abdul-Aziz Al-Šeikh, sapunice je nazvao zlim i zlonamernim, a TV mreže koje ih emituju protivislamskim. Najoštriji kritičari pozvali su se čak i na fatvu protiv uvoznika turskih serija.
