Izvor: Politika, 20.Jan.2010, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šegrtima prva ljubav bila metla
Najstariji paraćinski frizer Predrag Smiljanić do sada je uslužio više od 800.000 mušterija i obučio 86 učenika, od kojih 15 sada ima vlastite frizerske salone
Paraćin – Od 30 frizerskih salona, koliko ih ima u gradu na Crnici, „Najfriz" je najstariji. Tačno pre 45 godina Predrag Smiljanić (66) otvorio je berbernicu „Ukras", koja je pre 25 godina postala frizerski salon za dame i muškarce, a Predragov sin jedinac Zoran dao mu je sadašnje ime. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Predrag je do sada uslužio više od 800.000 mušterija i obučio 86 učenika, od kojih 15 sada ima vlastite frizerske salone.
– Čim sam završio osnovnu školu počeo sam da učim ovaj zanat kod majstora Ivana Nikolića zvanog Pura. Posle dve godine postao sam šegrt, pa mi je, kao i svim šegrtima u to vreme, prva ljubav bila metla. Pošto su, pored gazde, u toj berbernici radila i dva majstora, najpre sam morao da očistim njihova radna mesta, donesem im peškire i ostali pribor, pa tek onda da uslužim svoju mušteriju – priseća se Predrag.
Veliki zaljubljenik u svoj zanat s tugom u očima priča o vremenima kada je brijanje bilo gotovo ritual, a berbernica mesto za razmenjivanje novosti u gradu.
– Berbernica je bila kao radio-stanica. Onaj ko ne bi svratio ostao bi uskraćen za najnovija dešavanja u gradu. Kroz moju berbernicu dnevno bi prošlo i po 70 mušterija, jer smo radili od šest izjutra do 22 sata svakog dana. Gledam kako je danas mladima potrebno po 20 minuta da obriju nekog, a mi smo to činili za dva do tri minuta. Jedino su stalne mušterije imale poseban tretman od pola sata – navodi naš sagovornik i dodaje da mušterije koje dolaze već tri decenije imaju svoj peškir i parfem.
Iako je završio školu za frizere, Zoran kaže da je najviše naučio od oca.
– Posebno je važno da negujem taj prijateljski odnos prema mušterijama, jer naša uslužna delatnost treba da učini da se one osećaju prijatno. Tome učim i svoja četiri radnika. Nije mi teško da radim i po 12 sati dnevno da bih zadržao reputaciju koju je stekao moj otac – kaže Zoran sa žaljenjem što više ne postoji frizerski klub „Petrus", koji je paraćinske frizere proslavio širom stare Jugoslavije, jer su njegovi članovi ovenčani brojnim peharima.
Z. Gligorijević
-------------------------------------------------
Zaboravljeni ritual
– Kada smo usluživali stalne mušterije, najpre smo oštrili brijače, navlačili kaiš na gurtne, a potom smo grejali peškir iznad čajnika na šporetu, kojim smo im prali lice da bi im brada bila što mekša. Po završetku brijanja ponovo smo im prali lice, premazivali ga raznim kremama, a onda smo ih masirali. Neki berberi, poput majstora Berenđije, čak su po potrebi vadili zube i pijavicama pomagali bolesnima – kaže Predrag Smiljanić.
[objavljeno: 21/01/2010]
