Izvor: Politika, 26.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šef krivac za stres
Zbog trke sa vremenom i novcem, skoro 40 odsto stanovnika Srbije nalazi se pod stresom
Zbog trke sa vremenom i novcem, skoro 40 odsto stanovnika Srbije nalazi se pod stresom visokog intenziteta. Takav stres je teško držati pod kontrolom, a najveći izvor stresa je posao koji radimo.
Ovo je zaključak nedavnih istraživanja psihičkog stanja nacije u Institutu za zaštitu zdravlja "Batut", koji je vodila Vesna Tomić, psiholog. Materijala je verovatno imala napretek.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Možemo kao primer uzeti službenice u bankama. Bile su presrećne kada su posle otpuštanja u propalim bankama dobile posao u stranim. Moderan, divno uređen radni prostor, uglađene stranke, šef koji kao da je uvek prisutan, a nečujan i nevidljiv. Ali, zbog radnog vremena koje se sve češće završavalo pred ponoć, zbog posla koji ih je zatrpao, ali najviše zbog takmičarske atmosfere, lišene humora i odsustva osećaja da se pripada timu, u zaposlene se useljavala druga vrsta nespokoja: stres.
Godine teškog života
Stres na poslu je individualna kategorija. Neko na poslu može brže, neko sporije da se prilagodi promenama. Neko ne može – nikad. Osim toga, godine teškog života, za većinu stanovništva uvek na ivici besparice, strah za egzistenciju svoju i svoje porodice, a tokom meseci bombardovanja, i strah za goli život ostavili su trag na psihi cele nacije.
Dr Zoran Đurić, psihijatar iz Specijalne psihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević" u Beogradu, brojku od 39 odsto ljudi koji se nalaze pod visokim stresom smatra vrlo realnom, ali je vezuje pre svega za osobe koji rade povremeno ili improvizuju neki posao da bi obezbedile golu egzistenciju. Skala stresa je vrlo različita: pod stresom su i lekari ili novinari koji se, na primer, bore za bolji status, sa željom da se dopadnu, da budu bolji od konkurencije ili da posao završe u zadatom roku, ali dr Đurić smatra da su pod stresom najvišeg intenziteta zapravo najviše industrijski radnici koji su izgubili posao, jer privreda stoji, zatim oni koji su iz rata izašli psihički oštećeni, raseljene osobe, izbeglice...
– Pilula za stres još nije izmišljena. Nekom pacijentu kome "lupa" srce zbog stresa kardiolog može dati lek, ali mojim pacijentima koji se žale na beznadežnost, koji mi kažu da je za njih sve nemoguće i sve izgubljeno, ne mogu dati pilulu koja će im promeniti mišljenje. Možemo im dati pilule koja će im smanjiti potištenost ili razdražljivost i pružiti im psihološku ili psihijatrijsku potporu. Ali, stres čini svoje. Mi smo društvo u tranziciji i više ništa nije pouzdano, pa čak ni poslovi za koje se tradicionalno smatralo da su zagarantovani do kraja radnog veka, na primer, u sudstvu ili zdravstvu. Sada se u mnogim institucijama i firmama stalno prave neki spiskovi i taj osećaj nesigurnosti stalno pritiska ljude – kaže psihijatar Đurić.
Naš sagovornik primećuje još jednu zanimljivost: briga o poslu, odnosno egzistenciji i kod nas raste na tablicama stresa. Naime, nekada su, podseća dr Đurić, postojale vrlo karakteristične kulturološke razlike u doživljavanju stresa u našoj sredini i, na primer, u razvijenim zapadnim zemljama. Tako je najveći stres u Americi bio gubitak radnog mesta, pa gubitak bračnog partnera, a gubitak deteta, na primer, bio je tek na šestom mestu. Kod nas je gubitak deteta uvek bio na prvom mestu skale stresa, na drugom mestu je gubitak porodične stabilnosti, odnosno razvod, a gubitak posla je tek na petom-šestom mestu. Briga za posao, kao najjači činilac egzistencijalne ugroženosti, sada definitivno i kod nas postaje sve više dominirajući uzrok stresa.
Pozitivan stres
Psihijatri dodaju da je struktura ličnosti najbitnija i za način na koji ćemo se boriti sa stresom, ali i sa novim izazovima na poslu. Na seminarima, kroz koje su u velikim beogradskim kompanijama već prošli mnogi zaposleni, ljudima se govori da moraju da daju maksimum od sebe i da rade najbolje što znaju, ali se isto tako poučavaju da se posle radnog vremena posvete sebi, porodici, stvarima koje im znače.
Psiholozi objašnjavaju da stres na poslu može da bude pozitivan i tada prouzrokuje euforičnost, pouzdanost, veliku motivaciju, spremnost da se priskoči u pomoć, samopouzdanje, marljivost, kreativnost... Stres koji, međutim, uništava čoveka, pa i svakog desetog žitelja Srbije je takozvani negativni stres. To su emocionalni i psihički pritisci, šokovi, koji prouzrokuju čak i fizičke tegobe, pa ljudi pod visokim stresom često osećaju bolove u grudnom košu ili želucu.
Spisak uzroka koji su nas doveli do stresa vrlo je dug i baš zato pojedinac na mnoge od njih ne može da utiče. Šta najčešće zaposlene tera u očaj i proizvodi stres? To su, među prvima, zahtevni šefovi ili neprijatni saradnici. Bez obzira na to da li vuku konce ili se nalaze na najnižoj stepenici na piramidi uspeha mogu imati iste osobine: mogu da budu cinični i ravnodušni ili agresivni i uvek ljuti. Raditi s takvim saradnicima na poslu je prava umetnost , ako ne uspemo da ih promenimo, bar možemo da se potrudimo da njihova negativnost ne utiče na nas, savetuju psiholozi. Uzroci stresa su često i obećanja koje ne možemo da ispunimo ili slaba organizovanost.
Za stres ima leka. Psiholog Vesna Tomić pominje interpersonalne programe primarne prevencije koji se ostvaruju kontaktom "lice u lice", nekom od metoda: intervencija u krizi, savetovališni rad ili edukacija. Evo i nekih praktičnih preporuka za unapređivanje mentalnog zdravlja kroz psihološku primarnu prevenciju, a to su, po rečima Vesne Tomić, upražnjavanje fizičkih aktivnosti, opuštanje i relaksacija, razvoj socijalne i emocionalne inteligencije, ali i razvijanje različitih interesovanja, naročito podsticanje smisla za humor i, naravno, konstruktivno rešavanje životnih problema.
--------------------------------------------------------------------------
Prvi u Evropi
Od svih zemalja Evrope, Srbija ima najveći broj novoobolelih od akutnog koronarnog sistema, odnosno akutnog infarkta miokarda i nestabilne angine pektoris, saopštilo je juče Ministarstvo zdravlja.
Faktori koji dovode do infarkta miokarda najčešće su povišen pritisak, u 57 odsto slučajeva, pušenje, 39 odsto, povišene masnoće u krvi, u proseku 31 odsto, ali i gojaznost, 25 odsto, šećerna bolest, 24 odsto, i stres u 13 odsto slučajeva.
U Ministarstvu, ipak, ističu da je, zahvaljujući unapređenju zdravstvenog sistema, opremanju koronarnih jedinica širom zemlje, obezbeđivanju najsavremenijih lekova i najsavremenije opreme, smanjena smrtnost od ove bolesti.
Prema podacima za 2005. godinu, od 3.620 pacijenata koji boluju od akutnog koronarnog sistema, u periodu od januara do juna, umrlo je 10,4 odsto.
(Tanjug)
Olivera Popović
[objavljeno: 26.08.2006.]
