Izvor: Blic, 19.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šef krio učinak radnika pred vlasnikom
VALJEVO - Kada sam primljena da radim u jednoj agenciji, najljubaznije sam se obratila starijoj koleginici za koju sam verovala da je upućena u posao da mi objasni šta treba da radim. Prvo je izbegavala konkretan odgovor, a onda je počela da me obučava pogrešno, stalno mi je stajala iznad glave, ispravljala greške na koje me je navodila i podsmešljivo me kritikovala pred svima. Svakodnevno mi je dobacivala kako izgledam i kako se oblačim, primoravala me je da po pet puta izlazim sa posla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da joj kupim doručak ili cigarete - priča mlada Valjevka S.M. (19). Ova devojka kaže da je prepoznala zlostavljanje na poslu od strane koleginice, pokupila je svoje stvari i otišla.
Ona je jedna od mnogih žrtava koje nisu zatražile pravnu pomoć zbog zlostavljanja na poslu iz straha da ne izgube posao i egzistenciju, jer su ih maltretirali poslodavci, kao i činjenice da koda nas ne postoji zakon o mobingu. Dokaz za to je i činjenica da od kada se u javnosti prvi put pojavio ovaj pojam, valjevskom Odboru za ljudska prava niko se nije javio čak ni da se požali, a kamoli zatraži pravnu pomoć.
Uprava jedne velike firme odlučila je da neki od zaposlenih više nisu poželjni. Tako je radnica V.G. (50) prošla put od prekovremenog angažovanja na brojnim poslovima do premeštanja na sve niže i niže plaćena radna mesta, do trenutnog otkaza i zabrane ulaska u preduzeće. Direktor koji je odlučio da ona više nije potrebna godinama joj se udvarao, slučajno je pipkao i često joj je govorio da joj je Bog dao sve osim njega.
Zbog zlostavljanja pretpostavljenog, sa radnog mesta je pobegao i B.K. (50) kojeg je pet godina mlađi šef u velikom valjevskom preduzeću terao da za njega radi prekovremeno, subotom i nedeljom, uz ponižavajući odnos prema njegovom učinku pred poslodavcem.
- On sam nije odgovarao nikome, lažirao je i krio podatke o mom učinku, tako da mi je iznenadni posao u drugoj firmi došao kao spas - priča ovaj Valjevac.
Aleksandar Milijašević iz Odbora za ljudska prava kaže da je dijapazon maltretiranja veoma širok.
- Počinje od zanemarivanja ili preopterećivanja zaposlenog, u smislu praznog ili prepunog radnog stola. Slede podmetanja i kažnjavanja zbog isprovociranih grešaka, ponižavanje najpre „jedan na jedan", a potom i pred grupom. Uz to ide i seksualno uznemiravanje i najrazličitije vrste vređanja i šikaniranja. Kao posledica mobinga u privatnom životu žrtve često se javlja nasilje u porodici, strah od „usamljenosti protiv sistema" i gubitka posla. Na radnom mestu žrtva mobinga radi pod neprestanim stresom, rezultati rada su sve lošiji, pa beži u alkoholizam, depresiju i bolest - nabraja Milijašević.
U opštinskom javnom tužilaštvu i Opštinskom sudu, međutim, kažu da nisu imali prijave za ta dela, a da akteri budu poslodavac i radnik ili kolega i kolega iz iste firme.
Kako smo se raspitali, kroz javno tužilaštvo i Opštinski sud nije prošlo ništa od toga, a gde su akteri radnik i radnik, odnosno radnik i poslodavac.
- Nažalost, uvreženo je mišljenje da je maltretiranje na poslu nešto uobičajeno i ukorenjeno. Kad žrtva prepozna to delo, a zna da ne postoji poseban zakon, od drugih krivičnih prijava odustaje svesna da je dokazivanje teško i dugotrajno, a ne postoji zaštita da ne dobije otkaz iz osvete - kažu pravnici.
