Izvor: Politika, 26.Nov.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam godina jalovih pregovora
Gradska vlast nezadovoljna odlukom Ministarstva odbrane da iz Master plana o prodaji nepotrebne vojne imovine izuzme kasarnu „Vojvoda Radomir Putnik“ i Dom Vojske
Kragujevac – Iz Ministarstva odbrane gradskoj upravi je stiglo obaveštenje da se kasarna „Vojvoda Radomir Putnik“ i Dom Vojske izuzimaju iz Master plana o prodaji nepotrebne vojne imovine. To, praktično, znači da su pregovori pokrenuti još pre sedam godina „pali u vodu“ i da ova lokalna samouprava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više ne može da računa na 12 hektara vojnog zemljišta u centru grada.
Grad je nezadovoljan ovakvom odlukom i smatra da razgovore oko preuzimanja vojne imovine treba obnoviti, budući da je reč o zemljištu koje je prema urbanističkim planovima namenjeno izgradnji nekoliko važnih javnih objekata, kao što su nova tržnica, zgrada biblioteke i velika javna garaža.
– Iznenađeni smo ovakvim razvojem događaja, jer smo mislili da je Vojska odavno odustala od koncepta da su joj potrebne kasarne u centru gradova – kaže Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća za investicije i razvoj.
Pregovori grada i Ministarstva odbrane oko preuzimanja vojne imovine u Kragujevcu počeli su još 2005, sa namerom da se dođe do rešenja koje bi odgovaralo i Vojsci i ovdašnjoj lokalnoj samoupravi. Osim parcijalnih, postojao je i jedan zajednički cilj, a reč je o zbrinjavanju vojnih beskućnika, starešina JNA srpske nacionalnosti koji su tokom ratnih godina proterani iz bivših jugoslovenskih republika.
U staroj menzi kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“ još živi desetak porodica vojnih lica koje su u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ostale bez imovine. Inače, u Kragujevcu ima više od osamdeset porodica oficira i podoficira bivše JNA koje nisu stambeno zbrinute. Na njihovu žalost, grad i Ministarstvo odbrane nisu uspeli da se dogovore ni o tom problemu.
Prva procena vrednosti vojne imovine u centru Kragujevca je iz 2007. godine, kada je Poreska uprava utvrdila cenu od 4,6 miliona evra, koliko je grad trebalo da izdvoji za preuzimanje kasarne. Pokušavajući da dođe do povoljnije ponude, grad je izgubio dragoceno vreme, a onda je, usred ekonomske krize, sredinom 2011, po drugoj proceni Poreske uprave vrednost kasarne utvrđena na 30,2 miliona evra, dok je zemljište na kojem je Dom Vojske procenjeno na 8,2 miliona.
Osim što su smatrali da je cena nerealna, u lokalnoj samoupravi su tvrdili i da iza svega stoji Demokratska stranka, budući da je Ministarstvo odbrane tada vodio bivši potpredsednik te partije Dragan Šutanovac. U gradskoj vlasti ne isključuju mogućnost da je politika ponovo „umešala prste“, s obzirom da je sadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić predsednik SNS, partije sa kojom je „Zajedno za Šumadiju“ odavno na „ratnoj nozi“.
– Ne mogu to da tvrdim, ali ako Vojska, posle svega što smo dogovarali, sada kaže da joj je kasarna u centru grada važna, i još od nas traži da im obezbedimo zaštitni pojas oko objekata širine 50 metara, onda tu nešto nije u redu – smatra Vasiljević.
Što se tiče procene vrednosti vojne imovine, ona je, prema objašnjenju Poreske uprave, izvršena u skladu sa zakonom, metodom poređenja cena koje su dostigle neke susedne parcele, a koje je grad prodao privatnim investitorima za gradnju stambeno-poslovnih objekata („Plaza“, „Nelt“...). Jedan ar gradskog građevinskog zemljišta na obližnjim lokacijama u proseku je prodat za 38.726 evra, pa je Poreska uprava došla do zaključka da je 35.000 evra za ar vojne imovine u skladu sa cenama koje je utvrdila sama lokalna samouprava.
Nezadovoljan ovakvom procenom, grad je krajem 2011. pokušao da „uzvrati udarac“, pa je Ministarstvu odbrane, preko lokalne Poreske uprave, pokušao da nametne naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, 27 miliona dinara na godišnjem nivou, i to retroaktivno za poslednjih pet godina. Ministarstvo je odgovorilo dopisom da „objekti posebne namene“, po Zakonu o odbrani, ne podležu naplati zemljišne rente.
Da li u svemu ovome ima politike ili je reč o „nesposobnosti gradske vlasti“, kako tvrde opozicione partije u Kragujevcu, manje-više je nebitno, imajući u vidu da se kasarna „Vojvoda Radomir Putnik“ ne koristi još od 1999, kada su najstariji objekti, svojevrsno kulturno nasleđe, teško oštećeni u bombardovanju. Ruinirani Dom Vojske je, u međuvremenu, sređen, i njime sada gazduje Tehnički remontni zavod, ali je i taj objekat, što se tiče građana, neupotrebljiv.
Ceo ovaj prostor od oko 12 hektara „zreo“ je za obnovu, a osim građana, od toga bi korist, mogle da imaju i sve pomenute partije, ustanove i institucije.
Brane Kartalović
objavljeno: 27.11.2012.
