Izvor: Politika, 10.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam duša na devet kvadrata
Oko 120 žitelja Prekorečke male, naselja na rubuJadranske Lešnice, godinama živi u uslovima nedostojnim čoveka, bez vodovoda, kanalizacije i kontejnera, a struja je takva da, kako kažu, jače svetli sveća nego sijalica
Jadranska Lešnica – Kuća mi je napukla i može da padne svakog trenutka. Sneg neće izdržati a onda ne znam gde ću. Živim sa dvoje dece od dve i tri i po godine, dok su u drugoj sobi otac, majka, brat i sestrina ćerka – priča nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ispred omalene plavo-bele kuće Dejan Živković (21), jedan od oko 120 žitelja Prekorečke male u Jadranskoj Lešnici. On, kao i većina komšija, živi od materijalne pomoći i prošnje, uglavnom po Bosni.
Iz centra sela se dovde stiže izlokanim putem koji više liči na širok kanal. Sa obe strane blatnjavog puta su kuće, tek poneka od čvrstog materijala, sa najviše dve prostorije, većina sa krovovima na kojima ima svega a najmanje crepa. U kanalu pored puta – razbacano smeće. „Jeste prljavo, ali gde da bacam đubre kad nam ne daju kontejnere. Niko nas Cigane ne šiša ni dve pare”, kaže nam jedna od žiteljki ovog naselja.
Jovica Mršić, glava devetočlane porodice, pokušava da zakrpi rupe na delu polusrušene prostorije. Unutra, u devet kvadrata, živi sa suprugom i sedmoro dece, najmlađe ima 11 meseci a najstarije deset godina. Troje ih je doraslo za školu, ali nijedno nije đak.
– Dobijamo socijalnu upomoć i dečiji dodatak, ali to je dovoljno samo za nekoliko dana u mesecu. Svakog dana nam treba šest kila hleba i bar tri litra mleka. Radim i pod nadnicu, ali posla slabo ima – kaže nam Jovica
U dvorištu preko puta gomila gvožđurije, veš-mašina i šporeta koje skuplja Ljubo Slavković (57), otac petoro odrasle dece.
– Na birou sam 20 godina, nikako da dobijem neko zaposlenje. Nas ovde obilaze samo ovi što popisuju struju za koju svaka kuća duguje. A struja nikakva, možeš rukom da uhvatiš žicu, jače svetli sveća od sijalice – jada se Ljubo.
Dragorad Miladinović, vlasnik najbolje kuće u mali, radio je u državnom preduzeću, jedno vreme i u Rusiji, ali sada nema posla. Pod krovom ih je osmoro, žena, sin, tri ćerke i dvoje unučadi.
– Jedna ćerka je frizerka bez posla, druga je srednjoškolka i teško da će posle škole naći zaposlenje, a sin je vozač, i on je na birou – kaže Dragorad, a njegov sin Dragić dodaje:
– Pred izbore su dolazile skoro sve stranke, naobećavali se onoliko, a sad ništa. Barem da imamo struju kako valja, a ovako i kućni aparati, ko ih ima, teško rade. Bandere propale, žice legle po džanarikama. Pre nekoliko godina smo dobili tri česme, i to je to. Higijena nikakva, kanalizacije nema, mnogi nemaju ni klozet, samo nas Bog čuva od neke zaraze – ističe Dragić, a okupljene komšije klimanjem glave odobravaju njegove reči.
S. Trifunović
[objavljeno: 11/12/2008]
