Izvor: Politika, 22.Nov.2015, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam decenija Mirko pravi burad i kace
Ni u 85. godini stari kačar iz Rožanstva ne odustaje od izrade drvenarije koju pravi od 1945. godine
Rožanstvo – Od davnina je zlatiborsko selo Rožanstvo čuveno po vrsnim pintorima-kačarima, a starina Mirko Kovčić (85) najpoznatiji je i najstariji među retkim preostalim. Punih sedam decenija on izrađuje raznu drvenariju za prodaju: burad, buriće, kace, kačice, buce za vodu, kravljače za mleko, čabrice, kabliće, lončiće...
Pozne godine su stigle starog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << majstora, ali se on ne predaje, jer ga zdravlje služi: i sada ponekad uđe u radionicu da pomogne sinu Milisavu (54) i unuku Ivanu (30) u tom njihovom porodičnom poslu, kom ih je on naučio. Još su vešte ostarele Mirkove ruke, a kako i ne bi: na hiljade raznih drvenih posuda su sačinile.
– Počeo sam da se bavim ovim poslom odmah posle rata, 1945. godine. Nevolja me naterala da još kao petnaestogodišnjak sam počnem drvenariju da pravim. Posao ovaj nekad radili moj pradeda, deda i otac. Ali u to vreme oca starost pritisla, a moj brat u vojsku otišao ostavivši troje male dece kod kuće. Valjalo je čeljad izdržavati, pa se prihvatih zanata. I poče tako moj život uz testeru, čekić i rende, a kasnije, kad je struja uvedena, i uz mašinu koja rubi i rendiše drvo. Pravio sam nekad, dok je bilo snage i kupaca, po 500 buradi, kačica i drugih drvenih posuda godišnje – seća se Mirko i nastavlja:
– Ali starost je učinila svoje, nestade one mladalačke snage. No ne predajem se. I danas ponešto napravim, sinu i unuku da pomognem. Radiću dok zdravlje služi. Eh, vremena su se promenila, sad slabo ko koristi drvene sudove, iako su zdraviji. Plastika ih je potisnula, sve osvojila – kazuje nam majstor.
Na pitanje kako se burad prave Mirko odgovara da je jedno rakijsko ili vinsko bure moguće za nekoliko dana napraviti. Ali potrebno je dve-tri godine da drvo (a burad pravi od belog hrasta) radi sušenja prethodno odstoji. Ko hoće najbolju rakiju, naglašava Mirko, ona treba da odleži u drvenom buretu, da u njemu požuti i dobije aromu. Sir i kajmak su posebno ukusni kad se čuvaju u drvenim kačicama. A proizvodi Kovčića kupuju se i kao deo tradicije, na poklon: već su iz Rožanstva stigli i do Amerike, Francuske.
Glavni kačarski posao u kući Kovčića ipak pada na Mirkove mlađe, sina Milisava i unuka Ivana. Zajedno ovde tri generacije burad i kace prave, kod njih se tradicija starog zanata već šest generacija ne prekida.
