Izvor: RTS, 27.Jan.2010, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na žrtve holokausta
Srbija obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu. U Srbiji neprihvatljiva svaka netrpeljivost, poručio predsednik Tadić na centralnoj komemoraciji na Starom sajmištu.
Predsednik Republike Boris Tadić izjavio je, na centralnoj manifestaciji obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, da je u Srbiji neprihvatljiva netrpeljivost kojoj smetaju etničke, nacionalne, verske ili političke razlike.
"Nikakve predrasude >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i omraze koje pretenduju da ih opravdaju i prodube, ne mogu ugroziti naše uverenje da je naš ljudski identitet iznad svega toga i da u drugome prepoznajemo sebe i mogućnost da obogatimo svoj potencijal humanog i ljudskog", rekao je Tadić.
Predsednik Tadić je podsetio da se uvek zalagao da se jevrejska zajednica, kao i druge zajednice u Srbiji, osećaju kao ravnopravni član društva, i poručio da će uvek biti na strani onih čiji je etnički, kulturni, verski i ljudski identitet ugrožen.
"Svedoci smo nastojanja da se zaborave ova tragična iskušenja holokausta, da se revidira istorija nacističkih zločina, da se obnove ideologije netrpeljivosti, rasizma i šovinizma, etničkog, verskog i drugih fanatizama. To u Srbiji ne može i ne sme da se dogodi", rekao je Tadić.
Srbija će, kako je dodao, učiniti sve da očuva i zašti istorijske spomenike i obnovi memorijalne prostore holokausta.
"Delim sa vama uverenje da će nas ostvarenje plemenitih ambicija uvesti u red zemalja koje poznaju etiku istorijske odgovornosti i kulturu pamćenja žrtava.
Radimo ozbiljno na razvijanju programa obrazovanja o holokaustu u našem obrazovnom sistemu, učestvujemo u međunarodnim projektima istraživanja i obeležavanja sećanja na žrtve holokausta, a očekujem da zajedno sa gradskim vlastima Beograda i Srbije obeležimo i zaštitimo sve mesta stradanja Jevreja u našoj zemlji", rekao je Tadić.
Sećanje na holokaust
Na manifestaciji održanoj na mestu nekadašnjeg logora Staro sajmište govorio je i ambasador Izraela Artur Kol, koji je poručio da se sećanje na holokaust mora čuvati kako bi se izbeglo da rasizam, predrasude i mržnja ponovo prevladaju.
"Usvajajući ovaj dan, UN su, ne samo zatražile od država članica da proučavaju i pamte ovu tamnu mrlju ljudske istorije, već su priznale da se genocid može ponovo dogoditi, bilo gde i u bilo kom trenutku, osim ukoliko ne učinimo sve kako bismo se suprotstavili diskriminaciji, progonima i rasizmu, gde god i kada god se oni pojavili", rekao je Kol.
"Stojim pred vama kao predstavnik nezavisne jevrejske države, obavezujući se da ću pamtiti žrtve holokausta i sve žrtve slepe mržnje bilo gde na planeti, jer ukoliko ljudski rod podlegne zlu progona i mržnje, mržnja će nas dovesti do potpunog uništenja", kazao je Kol.
Ambasador Izraela izrazio je očekivanje da će Srbija tokom ove godine postati punopravni član Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta.
Vence kraj spomenika u spomen-parku Staro sajmište položili su i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas i predstavnici jevrejske i romske zajednice.
Logori smrti
U Drugom svetskom ratu u logorima smrti i drugim stratištima bivše Jugoslavije pobijeno je oko 600.000 Srba, 80.000 Roma i 63.000 Jevreja.
U znak sećanja na pobijene logoraše, u Jajincima je održana komemoracija i položeni su venci.
U centru za kulturu Stari Grad svečano se obeležava 90. godina Saveza jevrejskih opština Srbij, a tim povodom pripremljena je izložba "Savez jevrejskih opština 1919-2009 - od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do Republike Srbije".
U zadužbini Ilije Kolarca u 18.00 časova biće predstavljena knjiga Jaše Almulija pod nazivom "Jevreji i Srbi u Jasenovcu" koju je objavio "Službeni glasnik".
U Srbiji je obeležavanje Dana sećanja na žrtve holokausta počelo juče kada su u osnovnim i srednjim školama održavani tematski časovi o fenomenu holokausta, koncentracionih logora, masovnih stradanja civila, mržnje, antisemitizma i ksenofobije.
Ministar kulture Nebojša Bradić primio je predstavnike Memorijalnog muzeja holokausta iz SAD koji borave u Beogradu i tom prilikom je dogovorena dalja saradnje sa Arhivom Srbije na prikupljanju arhivskog materijala iz perioda nacističke okupacije Srbije.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture održana je prezentacija principa i način zaštite mesta stradanja žrtava Drugog svetskog rata na primeru projekata izvođenja mera zaštite na Jevrejskom groblju na Ledinama i Spomen - parku Jajinci u Beogradu".
Na promociji tematskog broja godišnjaka Muzeja žrtava genocida "Prilozi istraživanju zločina genocida i ratnih zločina" ukazano je na problem da neke zemlje u kojima se dogodio Holokaust, poput Hrvatske, obeležavaju međunarodni, ali ne i nacionalni dan sećanja na žrtve, kao da se holokaust dogodio negde drugde.
Na današnji dan oslobođen Aušvic
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta - 27. januar ustanovljen je 1. novembra 2005. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN.
Tog dana je sovjetska "Crvena armija" 1945. godine oslobodila Aušvic i susedni Birkenau, najcrnje stratišta u istoriji čovečanstva, na kojima je umoreno 1,5 milion ljudi, od toga milion Jevreja.
Holokaust je bio politika Hitlerovog Trećeg rajha čiji je cilj bilo "konačno rešenje jevrejskog pitanja" potpunim zatiranjem tog naroda u Evropi, ali i uništenje drugih naroda koji nisu "čiste", arijevske rase.
U holokaustu koji su sproveli nacisti i njihovi saveznici nestalo je između devet i 11 miliona ljudi, od toga oko 5,8 miliona Jevreja.
Svet je danas svestan užasa holokausta iz Drugog svetskog rata, ali i dalje postoje islamske i postkomunističke zemlje u kojima se negira taj zločin, ocenio je direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof.
Obeležavanje Međunarodnog dana holokausta pokazuje da je dostignut najviši nivo u obeležavanju sećanja na taj veliki zločin, rekao je Zurof, ali i upozorio da nam prete nove opasnosti u vidu oružja za masovno uništenje.
"Milioni života mogu biti uništeni u sekundi", rekao je Zurof, i zato je veoma važno da stalno obrazujemo mlade generacije i ističemo različitosti kao nešto što spaja, a ne razdvaja ljude.
