Izvor: Politika, 22.Maj.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na žrtve Valandovskog pokolja
Na Veliki petak ove godine navršilo se 100 godina od dana kad su udruženi bugarski i turski komiti, rukovođeni bugarskim, austrijskim i turskim oficirima, izvršili pokolj mladih srpskih vojnika oslobodilaca u mestima Valandovu i Udovu.
U toku ratnih dejstava, 1914. i 1915. godine, železnička pruga Solun–Beograd je imala izuzetan značaj za Srbiju i Rusiju. Njom je prevožen ratni materijal i oprema koji su dovoženi brodovima u Solun, pretovarani u železničke vagone i prevoženi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiju. U Paraćinu su tovari za Rusiju pretovarani u vagone uzanog koloseka, odvoženi do Prahova i pretovarani u brodove za Rusiju.
Austrijanci su zahtevali od Bugara da onesposobe prugu, ali ovi to nisu uspevali, jer je pruga bila dobro čuvana. Austrijanci su se obratili komitskim vođama, Todoru Aleksandrovu i Aleksandru Protogerovu, pomogli ih obilato novčano i postavili zadatak da se pruga najskorije onesposobi. U tom cilju organizovana je grupa od 3.500 bugarsko-turskih komita i pripremljena u selima u okolini Strumice za napad na železničku prugu i onesposobljavanje za saobraćaj. Cilj napada je određen na mestu gde je granica bila najbliža železničkoj pruzi, a to su mostovi na 103, 106. i 113. kilometru i vojni garnizon u Valandovu, koji je mogao da najbrže dođe u pomoć železničkoj pruzi.
Datum napada je određen, Veliki petak, 20. mart 1915. godine, kad niko od pravoslavnih hrišćana ne sme da ratuje i proliva krv. Napadači su podeljeni u dve glavne grupe. Prva glavna grupa, jačine 2.000 Bugara i Turaka, izvršila je napad na područje železničke pruge od 103. do 113. kilometra. Druga grupa, jačine 1.500 Bugara i Turaka, napala je Valandovo iz dva pravca – iz sela Zleševa i sela Pirave. Branioci železničke pruge su prihvatili borbu u tri časa izjutra i odbranili prugu. Nijedan most nije srušen i saobraćaj je nastavljen da se obavlja normalno. Poginulo je 115 branilaca pruge. Svi su sahranjeni na novom vojničkom groblju, udaljenom 600 metara od železničke stanice „Strumice”, pored puta ka selu Gradec. U Valandovu su komiti izvršili stravičan pokolj 125 mladih srpskih vojnika. Oni su sahranjeni na novom groblju kod tog mesta. Kod sela Kaluckova sahranjeno je 21 lice koje su komiti zaklali na putu od granice. U Kaluckovu su zaklali mladog učitelja Bogdana Jokića.
Na Veliki petak, 20. marta ratne 1915. godine, od 2 do 11 časova ubijen je i zaklan 261 srpski vojnik i civil. Teško ranjenih je bilo 87. Od njih je kasnije u bolnicama umrlo 27, tako da je ukupan broj gubitaka iznosio 288 vojnika i civila.
Most na 106. kilometru obezbeđivala je posada od 11 ljudi, narednik sa 10 vojnika stražara, od kojih su petorica bili bolesni i ležali su u kolibi potpuno nesposobni za službu. Velika grupa komita napala je most, poubijala petoricu vojnika koji su pružili otpor a bolesnicima u kolibi nisu dozvolili da napuste kolibu, već su je zapalili i sva petorica su izgorela u kolibi.
Kralj Aleksandar Karađorđević je naredio da se podigne Spomen-kosturnica, na brdu iznad Udova, na koti 100 gde se nekoliko sati vodila krvava borba branilaca i napadača. Gradnja kosturnice je završena i osveštana 1936. godine. U njenu kriptu su pohranjeni zemni ostaci žrtava Valandovskog pokolja i 2.000 srpskih vojnika izginulih u oslobodilačkim ratovima u srezovima: dojranskom, đevđelijskom, strumičkom i negotinsko-kavadarskom.
Od 1936. godine do danas, na Veliki petak svake godine, održava se pomen žrtvama čiji su zemni ostaci pohranjeni u kripti Spomen-kosturnice.
