Izvor: Politika, Beta, Tanjug, 11.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na zločin u Srebrenici
Zločinac ima ime i prezime, poručio predsednik Srbije Boris Tadić
„Odajući poštu žrtvama Srebrenice, odajemo poštu svim nevino stradalima. Sve nevine žrtve moramo poštovati jer jedino pamteći i poštujući i žrtve drugih, kao i naše, možemo pronaći snagu za pomirenje i mir među narodima Balkana, kako bismo krenuli napred ka prosperitetnoj i izvesnijoj budućnosti, koja nije opterećena ratnim zločinima”, ocenio je juče predsednik Srbije Boris Tadić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povodom 14. godišnjice zločina u Srebrenici.
„Onaj ko je počinio zločin ima ime i prezime”, dodao je Tadić, rekavši da Srbija čini sve da uhapsi Ratka Mladića, te da „zbog srebreničkih, ali i svih drugih nevinih žrtava, oni koji su počinili ratne zločine moraju biti u Haškom tribunalu.”
Više od 30.000 ljudi, među kojima članovi diplomatskog kora u Bosni i Hercegovini, predstavnici međunarodne zajednice, zvaničnici BiH i nevladine organizacije iz Srbije, prisustvovalo je juče komemoraciji u Potočarima povodom godišnjice zločina u Srebrenici, kada je u akciji Vojske Republike Srpske stradalo između sedam i osam hiljada osoba muslimanske veroispovesti. U Memorijalnom centru Potočari juče su sahranjeni posmrtni ostaci 534 identifikovane osobe, čime se broj ukupno sahranjenih identifikovanih žrtava ovog zločina popeo na 3.749. Među najmlađim žrtvama koje su ove godine sahranjene su tri dečaka koji su na dan ubistva imali po 14 godina.
Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić poručio je juče u Potočarima da su „uspeli oni koju su imali politiku etničkog čišćenja u BiH jer se povratak izbeglica, koji je garantovan Dejtonom, nikada u pravom smislu nije ostvario”, prenosi Beta. Silajdžić je rekao da BiH želi dobrosusedske odnose sa Srbijom, ali to „nije moguće dok Srbija ne prizna zločine koje je počinio prethodni režim i dok ne bude uhapšen Ratko Mladić”.
Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš rekao je da u Potočarima svet nije učinio ništa da spreči genocid i pokolj, koji je predsednik SAD Barak Obama nazvao „mrljom na našoj kolektivnoj savesti”. Ingliš je ocenio da svi koji poriču genocid u Srebrenici i pokušavaju da ga minimiziraju „čine da ta mrlja postane samo veća” i postaju saučesnicu u tom procesu. On je dodao da traženje pravde „znači i prikupljati snage da se prihvati odgovornost, ali i smoći snage da se oprosti, ali nikad ne zaboravi”.
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je da je u Srebrenici pre 14 godina prevladalo zlo, prenosi Beta. „Istina i pravda, a ne osveta, jesu put ka miru”, rekao je Incko, istakavši da „svi koji su počinili zločine moraju da budu privedeni pred lice pravde, kako ne bi dozvolili da zlo opet prevlada.”
Član Evropskog parlamenta iz Slovenije Jelko Kacin izjavio je „Glasu Amerike” da je konačno došlo vreme da se tragedija koja se dogodila u Srebrenici „prizna i prepozna”, ističući da za zločine koji su se dogodili ne postoji kolektivna krivica, prenosi Tanjug.
„Moramo stvoriti uslove da general Mladić bude nađen i izručen u Hag, da mu se tamo sudi i da odleži za svoje zločine jer ne priznajem kolektivnu krivicu kao da su genocid u Srebrenici počinili svi Srbi. To nije istina i to ne sme da bude istina”, rekao je Kacin.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je povodom godišnjice zločina u Srebrenici da nijedan zločin počinjen u prošlosti na prostoru bivše Jugoslavije ne sme biti zaboravljen, prenosi ova agencija.
„Naš dug prema žrtvama je da sve koji su počinili zločine izvedemo pred lice pravde. Imena i prezimena žrtava znamo, a posao pravosudnih organa, kako Srbije, tako i susednih zemalja, jeste da otkriju i procesuiraju zločince. To je jedan od najvažnijih uslova pomirenja i trajnog mira na ovim prostorima”, rekao je premijer Cvetković.
Povodom obeležavanja 14. godišnjice stradanja u Srebrenici juče je grupa nevladinih organizacija iz Srbije izrazila zabrinutost zbog toga što država Srbija nije imala razumevanja za zahteve da 11. juli bude proglašen danom sećanja na genocid u Srebrenici. Ove NVO očekuju da će najodgovorniji državni organi, a pre svih Narodna skupština, uvideti da je priznavanje i obeležavanje zločina jedini ispravan put.
M. Albunović
-----------------------------------------------------------
Bošnjaci Srbinu pretili odsecanjem glave
Srbi iz Mesne zajednice Kravica kod Bratunca ponovo su juče zatražili, u otvorenom pismu upućenom domaćim i međunarodnim institucijama, da se ne dozvoli okupljanje koje su Bošnjaci zakazali za ponedeljak, 13. jul, u centru ovog čisto srpskog naselja kako bi obavili verski obred i položili cveće povodom godišnjice stradanja u Srebrenici.
Danas će, međutim, na Petrovdan, na području Srebrenice i Bratunca, biti obeležena 17. godišnjica velikog stradanja 3.267 Srba iz srednjeg Podrinja, u Republici Srpskoj, koje su muslimanske oružane snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića, ubile tokom ratnih 1992. i 1993.
Meštani Kravice su uznemireni jer je u petak grupa Bošnjaka iz kolone „Marš mira” zapalila dva stoga sena u naselju Dolovi kod Bratunca, a vlasniku sena, Srbinu Draganu Dangiću, zapretili da će mu odseći glavu, prenosi Tanjug.
„Najavu bošnjačkih udruženja da će doći u Kravicu, koja je simbol srpskog stradanja u poslednjem ratu, svi meštani doživljavaju kao uvredu za srpske žrtve, jer su muslimani na Božić 1993. godine ovde počinili stravične zločine za koje niko još nije odgovarao”, rekao je predsednik Mesne zajednice Kravica Mile Milovčević, dodajući da u Kravici „nema nijedne srpske porodice iz koje nekog muslimani nisu ubili”. On je podsetio da su jake muslimanske snage pod komandom Nasera Orića tog dana zauzele Kravicu i na kućnom pragu ubile 49 civila, a sve kuće u njoj i u 26 okolnih sela popalili i razorili do temelja.
-----------------------------------------------------------
Deklaracija o Srebrenici ponovo u parlamentu Srbije
Potpredsednik Sandžačke demokratske partije Meho Omerović najavio je juče da će poslanici SDP-a u Skupštini Srbije podržati deklaraciju o Srebrenici koju je parlamentu u petak uputila Socijaldemokratska unija.
„Takva deklaracija bi mogla mnogo više da doprinese promeni stava Holandije prema Srbiji i dovela bi do normalizacije sada zategnutih odnosa između BiH i Srbije”, naveo je Omerović u izjavi dostavljenoj Tanjugu. On je dodao da bi usvajanjem takve deklaracije bila učvršćena i pozicija Srbije kao vodeće zemlje u regionu, ali i povećan njen ugled na međunarodnom planu.
[objavljeno: 12/07/2009]
