Izvor: Politika, 21.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na streljanje u Šumaricama
Žrtve nedužnih mogu imati smisao samo ako nastave da postoje kroz naša dela, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić
Kragujevac – Kragujevčani su i ovog 21. oktobra stajali mirno u Šumaricama, jednom od najvećih stratišta srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Pre 67 godina, nemačke okupacione trupe, u saradnji sa ljotićevcima, izvršile su odmazdu nad nedužnim civilima. Za tri dana, od 19. do 21. oktobra 1941, u Kragujevcu je streljano gotovo tri hiljade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi i dece. Najmlađi Dragiša Nikolić imao je 11 godina i 11 meseci.
Na Velikom školskom času, tradicionalnoj centralnoj manifestaciji komemorativnih svečanosti, ovoga puta je izvedena poema „Pogled iz sna”, književnika Živorada Đorđevića iz Jagodine.
U scenskom prikazu dela mrtvi su oživeli i progovorili kroz stabla koja su nikla na mestu pogibije. Svaki mladar iznikao iz trulog panja označio je novi, drugačiji vid bivstvovanja čoveka i prirode. Prikaz je režirao reditelj i glumac Nebojša Dugalić, muziku je uradila kragujevačka kompozitorka Vojna Nešić, a kostimografija je poverena Zagorki Stojanović. Uloge su tumačili glumci ovdašnjeg Knjaževskosrpskog teatra.
Manifestaciji je prisustvovao i predsednik Republike Srbije Boris Tadić, koji je položio venac kraj spomenika posvećenog streljanim đacima i profesorima kragujevačkih škola.
U svom obraćanju, Tadić je istakao da je „mir najveća vrednost za jedan narod” i naglasio da je Srbiji mir danas najpotrebniji. Prema njegovim rečima, sećanje na kragujevačke žrtve znači „sećanje i na žrtve drugih naroda” koji žive u Srbiji. Žrtve nedužnih, kako je rekao, mogu imati smisao „samo ako nastave da postoje kroz naša dela”. „Mi se svog identiteta nećemo odreći, ali nastavićemo da ga gradimo sa drugim narodima”, rekao je predsednik Srbije.
Kraj spomenika „Ptica slomljenih krila” vence su položili predstavnici grada, diplomatskog kora, gradova pobratima, profesori i đaci kragujevačkih škola, potomci ubijenih.
Odmazda nad nedužnim civilima izvršena je nakon događaja na Dumači, gde su udružene četničke i partizanske jedinice 16. oktobra 1941. ubile deset i ranile 26 nemačkih vojnika. Naredba „100 za jednog ubijenog, 50 za ranjenog nemačkog vojnika” sprovedena je prvo u okolnim selima, a potom su streljani i žitelji Kragujevca. Staniša Brkić, kustos Spomen-muzeja „21. oktobar”, nedavno je objavio knjigu „Ime i broj”, u kojoj navodi imena 2. 796 streljanih.
Uz sasluženje kragujevačkog sveštenstva, moleban kragujevačkim novomučenicima služio je vladika Jovan, episkop Eparhije šumadijske.
B. Kartalović
[objavljeno: 22/10/2008]
