Izvor: Politika, Beta, 06.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na pogibiju sedmorice planinara
Beogradski i sarajevski planinari posle 18 godina obnovili tradicionalni zimski pohod na Bjelašnicu u znak sećanja na tragediju iz 1962. godine
Kada su jedanaestorica mladića, članova kino kluba, 2. decembra 1962. godine krenula na Bjelašnicu sa namerom da kamerom zabeleže predele planine za dokumentarac „Bela smrt”, nisu ni slutila da će sedmorica njih upravo tako i završiti život. U znak sećanja na ovu tragediju, grupa od 26 beogradskih planinara, sa vodičima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nadicom Stojkov i Radmilom Marićem i šest sarajevskih kolega, prvog decembra obnovila je tradicionalni zimski pohod da odaju počast poginulim zemunskim i sarajevskim planinarima. Tradicija, koja je prekinuta ratom u BiH, obnovljena je uz pomoć Planinarskog društva „Železničar”. Dan kasnije planinari su položili sedam borovih grančica sa Bjelašnice na bronzana poprsja mladića, na Zemunskom groblju.
– Obnovili smo ovaj memorijalni skup posle 18 godina prekida kao sećanje na jednu od najvećih tragedija na prostoru bivše Jugoslavije, ali i na Balkanu, jer je u jednom danu stradalo sedam planinara. Ovo je bila i prilika za obnavljanje saradnje sa planinarima iz BiH i Republike Srpske. Sledeće godine ovaj datum će biti zabeležen i u kalendaru Planinarskog saveza Beograda – objašnjava za „Politiku” Radmilo Marić, vođa ekipe planinara.
Naime, u nezapamćenoj snežnoj oluji život su izgubili Zemunci Zoran Ivanišin (19), Slobodan Vujinac (18), Nikola Kožuh (16), Aleksandar Krnješevac (15), Anđelko Sabo Pešić (15) i Sarajlije braća Siniša (18) i Zoran (16) Tvorić.
– Znajući da nisu pripremljeni za jednu od najčudljivijih planina, dobili su zabranu da se ne udaljavaju od doma u kome su bili smešteni. Upozorenje nisu poslušali, pa su se 1. decembra uputili ka najvišem vrhu (2067 metara), gde je neopremljene mladiće zahvatila iznenadna snežna oluja. Ona je onemogućila sedmoricu mladića da ugledaju bjelašničku opservatoriju, koja se nalazila samo 500 metara od mesta na kome će spasilačke ekipe nekoliko dana kasnije, uz pomoć pasa tragača, naći njihova tela – podseća Marić.
Do najbližih kuća jednog planinskog sela uspeli su da stignu samo Miodrag Prvanović, Rifat Hasečić i braća Vojislav i Branko Matić.
Prema rečima Radmila Marića, niko od učesnika te nesrećne ekspedicije više nije među živima.
– Optuženi Miodrag Prvanović, koji je bio i vođa ove ekipe, kao stariji i iskusniji, tužbe je oslobođen kada je sudija izašao na teren. Naime, usred leta sudiju je na Bjelašnici iznenadilo nevreme, a temperatura se spustila ispod nule. Prevrtljiva ćud ove planine uverila je i sudiju da tako nešto ni sam Prvanović nije mogao da predvidi – rekao je Marić.
Zanimljivo je da je Bjelašnica planinare koji su se uputili na ovaj memorijalni skup dočekala sličnim vremenskim uslovima, snažnom mećavom, brzinom vetra od 130 kilometara na čas, sa povremenim udarima i do 160 kilometara na čas, što odgovara jačini tornada drugog stepena.
V. Dugalić
[objavljeno: 06/12/2008]
.jpg)
