Izvor: Politika, 24.Avg.2010, 23:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje na kujundžije, jorgandžije i vinklere

Nacionalna izložba starih zanata u Srbiji otvara se danas u Etnografskom muzeju u Beogradu

Industrijalizacija, uvoz jeftine robe iz Kine, porez na dodatu vrednost, fiskalne kase, ali i promena ukusa kupaca potisnuli su stare zanate. Nove generacije skoro da ne znaju ni šta proizvode grnčari, kazandžije, kujundžije, jorgandžije... Ovakvo stanje stvari razlog je zbog koga su Etnografski muzej u Beogradu i Ministarstvo trgovine i usluga još u decembru prošle godine pokrenuli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projekat podrške očuvanju i unapređenju starih zanata. Tim povodom, danas će u prostorijama pomenutog muzeja biti postavljena nacionalna izložba starih zanata u Srbiji.

– Do 14. septembra kustosi će predstavljati po jedan zanat, a zanatlije koje smo izabrali putem javnog konkursa demonstriraće svoja umeća. Vrlo je važno da štitimo stare zanate, čak je i Unesko prepoznao da su oni kulturna baština – objasnila je za „Politiku” Vesna Dušković, zamenica direktora Etnološkog muzeja.

Po rečima Ranka Barišića, savetnika muzeja, svi koji se bave starim zanatima trebalo bi da budu oslobođeni poreza na dodatu vrednost.

– Težak položaj ovih zanatlija popravila bi i mogućnost da sirovine nabavljaju po nižim cenama, da oni koji nemaju vlastiti prostor mogu da ga povoljnije iznajme... Pre svega toga država mora da onemogući uvoz jeftine robe sa istoka – naglasio je Barišić i kao primer zanata koji je poklekao pod navalom kineske robe naveo je obućare. Ljudi će, tvrdi naš sagovornik, radije kupiti nov par cipela za 500 dinara nego što će toliko dati obućaru da opravi stare – kaže Barišić.

Proizvodnja elektromotora, po rečima našeg sagovornika, u istoriju je smestila vinklere. Novi motori su sada toliko jeftini da niko ne želi da ih popravlja. A zbog takve prakse, kao još jedna negativna posledica, javljaju se zagađenja – rekao je Barišić, koji će tokom ove muzejske postavke predstaviti grnčarstvo, opančarstvo, četkarstvo i jorgandžiluk.

Očuvanje i obnavljanje starih zanata podstaklo bi, pored očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa, i zapošljavanje. Danas mogu opstati uglavnom uslužni zanati, kao što su frizeri, berberi... dok je sa proizvodnim situacija teža.

– Ukus potrošača se izmenio. Na primer emajlirano posuđe smenilo je glineno, a opanke, koji su pri tom mnogo zdraviji, zamenile su patike – kazao je Barišić.

Marina Ileš, iz Novog Sada, vlasnica radionice za izradu proizvoda od meda, 24 godine je radila kao ton-majstor u radiju Novi Sad, da bi pre deceniju počela da izrađuje liciderska srca i medenjake.

Njene proizvode naručuju uglavnom suvenirnice iz Sremskih Karlovaca i Zemuna, ali nekada dobije i porudžbinu za svatove.

– Da se samo time bavim ne bih mogla da pokrijem troškove, pošto su porezi zaista veliki, a još nisam uspela da registrujem radionicu kao prodavnicu starog zanata – objašnjava Marina Ileš, kojoj ovo nije porodično nasleđe, već je izradu liciderskih srca i medenjaka učila kroz brojne kurseve, uglavnom u Mađarskoj.

V. Dugalić

objavljeno: 25.08.2010.

Nastavak na Politika...