Izvor: Politika, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na junake iz Dobrudže
Komemorativna svečanost pokraj kosturnice u Meddžidiji, u kojoj počivaju posmrtni ostaci oko 3.000 srpskih oficira i vojnika poginulih 1916. godine
Od našeg dopisnika
Bukurešt, Meddžidija, novembra – Prodorni zvuk vojničke trube odjeknuo je na uzvišici pravoslavnog groblja u gradu Meddžidiji, u jugoistočnoj rumunskoj pokrajini Dobrudži. Trubač je pozvao na tišinu. Mnoštvo ljudi, okupljenih oko veličanstvene bele, mermerne piramide skinulo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je kape.
Tako je započela dirljiva komemorativna svečanost pokraj kosturnice u kojoj počivaju posmrtni ostaci oko 3.000 vojnika i oficira, pripadnika slavne Prve srpske dobrovoljačke divizije, koji su, boreći se u jesen 1916. na poznatom Dobrudžanskom frontu, rame uz rame sa rumunskim i ruskim vojnicima, žrtvovali ovde svoje živote.
Položeno je mnoštvo venaca. Prvi je bio od strane Ambasade Srbije u Bukureštu. Zatim od strane rumunske vojske, gradonačelnika Meddžidije, rumunskih ratnih veterana, Lige rumunsko-srpskog prijateljstva, Saveza Srba u Rumuniji. Vence i cveće su s pijetetom položili i obični žitelji. Vojni sveštenici su održali moleban uz zapaljene sveće, kolač i žito. Po zajedničkom običaju Srba i Rumuna.
– Pre 90 godina u Dobrudži su se vodile teške i krvave bitke u kojima su se Srbi i Rumuni borili protiv zajedničkog neprijatelja za slobodu i pravdu. Za manje od dva meseca, protiv nadmoćnijeg neprijatelja, Prva srpska dobrovoljačka divizija je izgubila polovinu ljudstva – 8.539 poginulih i ranjenih... Ovaj spomenik je simbol prijateljstva Srba i Rumuna, koji podseća nove generacije da prijateljstvo kovano vekovima i potvrđeno u toku krvavih borbi u jesen 1916. treba stalno i brižljivo negovati šireći ga novim sadržajima – rekao je ambasador Srbije u Bukureštu Dušan Crnogorčević.
Ovo je prilika da podsetimo na neke istorijske činjenice u vezi sa srpskom piramidom u Meddžidiji.
Prva srpska dobrovoljačka divizija obrazovana je u proleće 1916. u Rusiji. Nju su sačinjavali dobrovoljci, uglavnom Srbi, pristigli iz Amerike, Kanade, Austrougarske, same Rusije i drugih zemalja sveta. Njen komandni sastav sačinjavalo je 200 srpskih oficira, koji su sa Solunskog fronta, posle duge i opasne plovidbe Sredozemljem, kanalom Lamanš i Severnim morem, preko Murmanska dospeli do ruske Odese, na obali Crnog mora. Tamo im je borbeni steg uručio lično tadašnji srpski premijer Nikola Pašić.
Posle krvavih bitaka u Dobrudži, gde je često dolazilo do juriša na bajonete i borbi prsa u prsa, prepolovljeni ostaci Prve srpske dobrovoljačke divizije povukli su se u Rusiju. Ali plamena želja dobrovoljaca da do kraja učestvuju u oslobađanju Srbije navela ih je da krenu na neverovatan put. Preko dalekog Vladivostoka i Japana, preko Singapura i Sueca, oni su maja 1918. stigli na Solunski front i dali svoj doprinos njegovom proboju.
Na 10. godišnjicu dobrudžanske epopeje, pre 80 godina, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, u pratnji svog tasta, rumunskog kralja Ferdinanda, otkrio je u Meddžidiji veličanstveni spomenik palim junacima, pripadnicima Prve srpske dobrovoljačke divizije. Impozantna piramida sagrađena je sva od belog mermera, donesenog iz Srbije, iz Venčaca.
Zub vremena je učinio svoje i piramida se počela urušavati. Posle niza signala potomaka srpskih ratnika i naše rodoljubive javnosti, vlada Srbije je iznašla finansijska sredstva za temeljnu restauraciju ovog belega naše ratne slave u dalekoj Meddžidiji.
Milan Petrović
[objavljeno: 14.11.2006.]
